.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11231/2025
05.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Jakovljević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Mandić, advokat iz ..., radi utvrđenja i predaje stvari, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 424/25 od 29.05.2025. godine, u sednici održanoj 05.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 424/25 od 29.05.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 424/25 od 29.05.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 139/25 od 04.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu vlasniku motornog vozila marke Renault tip Megan, godina proizvodnje 2003, boja S plava D, boj motora ..., broj šasije ..., isto vrati i preda u državinu. Stavom drugim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati 175.840,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 424/25 od 29.05.2025. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Valjevu P 139/25 od 04.04.2025. godine potvrđena u stavu drugom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, da je tuženi sa članovima svoje porodice nakon plaćene popravke predmetnog motornog vozila, dodatnih ulaganja i plaćene registracije isto vozilo otuđio nepoznatom licu, a revizijom tuženog se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revident uz reviziju nije dostavio drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu u ovoj pravnoj stvari je podneta 13.01.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 1.500,00 evra, što u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 176.369,25 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
