Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je u stavu drugom izreke, kako to proizlazi iz obrazloženja revizije, iz svih zakonom propisanih razloga zbog kojih je moguće izjaviti reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...18/20 i 10/23 – dr. zakon u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je pre zasnivanja radnog odnosa kod tužene bila u radnom odnosu u Ministarstvu finansija u ..., a rešenjem tužene od 07.02.2012. godine primljena je u radni odnos kod tužene počev od 13.02.2012. godine na radno ... u Jedinici za ... Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije i utvrđeno joj je zvanje ... Rešenjem tužene od 01.06.2012. godine tužilja je raspoređena na isto radno mesto u svom zvanju. Rešenjem tužene od 16.04.2015. godine tužilja je u svom zvanju trajno premeštena na radno mesto poslovi ... (OSL) u Odeljenju za ... u Jedinici za ... Uprave kriminalističke policije. Rešenjem tužene od 01.05.2016. godine, tužilja je raspoređena na isto radno mesto u svom zvanju. Iz nalaza veštaka ekonomsko finansijske struke proizlazi da je neto zarada tužilje obračunata za januar mesec 2012. godine, koju je tužilja ostvarila u drugom državnom organu – Ministarstvu finansija, iznosila 59.948,13 dinara, a nakon prelaska u Službu za borbu prorotiv organizovanog kriminala u martu mesecu 2012. godine, njena plata iznosila je 64.055,82 dinara. Veštak je na osnovu pribavljenih podataka o visini zarade po mesečnim neto iznosima koje bi tužilja ostvarila kod prethodnog poslodavca – Ministarstva finansija, ..., utvrdio visinu zarade u dvostrukom iznosu za utuženi period i razliku između tako utvrđene zarade i zarade koju joj je tužena isplaćivala u utuženom periodu dao u dve varijante: u prvoj varijanti u iznosu od 2.639.539,18 dinara što predstavlja razliku plate bez minulog rada i u drugoj varijanti u iznosu od 2.867.293,52 dinara koji predstavlja razliku plate sa minulim radom, prikazano u mesečnim iznosima sa datumima dospeća za svaki mesečni iznos. Tužilja je tužbom tražila isplatu iznosa dvostrukih plata sa uračunatim minulim radom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, primenom odredaba iz člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Sl. glasnik RS“, br.42/02...61/05), i člana 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Sl. glasnik RS“, br.14/2003...114/2014), ocenio da tužilji pripada uvećana plata u dvostrukom iznosu plate koju bi ostvarila na poslovima i zadacima na kojima je radila pre angažovanja u navedenoj Službi Ministarstva unutrašnjih poslova, zbog čega joj na ime manje isplaćene zarade dosuđen veštačenjem utvrđen iznos od 2.867.293,52 dinara, koji u sebi sadrži i obračun minulog rada.

Odlučujući o žalbi tužene, Apelacioni sud u Beogradu je po zaključenoj raspravi delimično potvrdio prvostepenu presudu za razliku između plata koje je tužena isplatila tužilji i plata koje bi tužilja ostvarila u utuženom periodu kod prethodnog poslodavca obračunatih do dvostrukog iznosa, bez obračuna dodataka na platu utvrđenih zakonom, jer je iz izvedenih dokaza ocenio da je osnovna plata tužilje na radnom mestu na kome je radila pre stupanja na službu kod tužene, u januaru 2012. godine iznosila 59.948,13 dinara, pa dvostruki iznos plate prema tom radnom mestu iznosi 119.896,26 dinara, i po oceni drugostepenog suda to je dvostruki iznos zarade na čiju isplatu tužilja ima pravo. Drugostepeni sud je zatim od tog iznosa odbio zarade koje je tužena isplaćivala tužilji po podacima iz nalaza veštaka i ocenio da na isplatu te razlike tužilja ima pravo shodno odredbi člana 10, člana 18. stav 1. i 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela i odredbe člana 3. stav 5. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala. Prema stanovištu drugostepenog suda, prilikom obračuna dvostrukog iznosa plate ne uzimaju se u obzir dodaci na platu utvrđeni zakonom, a u smislu odredbe člana 3. stav 5. Uredbe.

U preostalom delu, odnosno za deo zarada sa obračunatim dodacima na platu kod prethodnog poslodavca, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, zaključivši da je prilikom odlučivanja o tom delu tužbenog zahtev materijalno pravo pogrešno primnjeno.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda ovakvo stanovište drugostepenog suda je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava, na šta se revizijom osnovano ukazuje.

Prema članu 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Sl. glasnik RS“, br.42/2002...32/2013), lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz tog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu. Plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada. Na osnovu ovlašćenja iz navedene zakonske odredbe Vlada RS je Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Sl. glasnik RS“, br.14/2003...114/2014), uredila plate ovih lica, tako što je u članu 2. stav 1. određeno da se plate lica koja obavljaju poslove u navedenim organizacionim jedinicama državnih organa obračunavaju i isplaćuju u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarivali na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacione jedinice iz člana 1. ove Uredbe. Po članu 3. stav 6. Uredbe dodaci na platu utvrđeni zakonom, zaposlenom kome se plata utvrđuje ovom Uredbom obračunavaju se u skladu sa zakonom, drugim propisima i kolektivnim ugovorom.

Polazeći od navedenog, zaposleni koji pre stupanja na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala nisu bili radno angažovani u okviru MUP-a već su bili radno angažovani u drugim državnim organima, što je ovde slučaj, jer je tužilja bila zaposlena u Ministarstvu finansija kao državnom organu, imaju pravo na uvećanje plate do dvostrukog iznosa plate koji bi ostvarivali na poslovima i zadacima na kojima su radili pre angažovanja u navedenu Službu u MUP-u uz ograničenje iz člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela. Veštačenjem je utvrđeno da tužiljina dvostruko obračunata plata sa svim dodacima i povećanjima koje bi ostvarila tokom utuženog perioda na prethodnom radnom mestu nije veća od dvostrukog iznosa plate lica navedenih u članu 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.

Iz citiranih odredaba Zakona i Uredbe, proizlazi da zaposleni koji su pre stupanja na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala bili radno angažovani u drugim državnim organima imaju pravo na dvostruki iznos plate obračunat sa svim uvećanjima plate koju bi ostvarili na ranijem radnom mestu, odnosno da svako uvećanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa osnovne plate u ovim organizacionim jedinicama.

Tužilja ima pravo na uvećanje dvostruke zarade i za minuli rad na osnovu odredbe člana 108. stav 1. tačka 4. Zakona o radu kojim je propisano da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu na osnovu vremena provedenog na radu za svaku godinu rada ostvarenu kod poslodavca – minuli rad, i to najmanje od 0,4% od osnovice, odredbe člana 23. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br.62/2006..99/2014), važećem u spornom periodu kojim je bilo propisano da državni službenik ima pravo na dodatak na osnovu plate od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca bez obzira u kom državnom organu je bio zaposlen (minuli rad) i odredbe člana 185. stav 6. Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.6/2016...24/2018), kojom je propisano da se minuli rad određuje u skladu sa opštim propisima kojim je uređen sistem plata u javnom sektoru (što je novelirana odredba člana 147a prethodno važećeg Zakona o policiji).

Kako iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka, koji su prihvatili prvostepeni i drugostepeni sud, nesumnjivo proizlazi da je tužena nepravilno obračunavala i isplaćivala pripadajuće plate tužilji, odnosno da joj nije isplaćivala plate u dvostrukom iznosu plate koju bi tužilja ostvarivala na poslovima i zadacima na kojima je radila pre angažovanja u navedenoj službi u MUP-u, što je već bliže obrazloženo, Vrhovni sud je preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u delu u kojem je ona preinačena pobijanom drugostepenom presudom primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP.

Tužilja je uspela u posutpku revizije, zbog čega shodno odredbi člana 153. stav 1. i 154. ZPP, ima pravo na traženu naknadu troškova postupka u iznosu od 49.500,00 dinara na ime sastava revizije i po 97.500,00 dinara na ime takse na reviziju i odluku po reviziji, sve po važećoj Advokatskoj tarifi i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama, pa je primenom odredbe člana 165. stav 2. ZPP, doneta odluka kao u stavu drugom izreke presude.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković