U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Marine Milanović, Tatjane Đurica i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Magdalena Krnjajić advokat u ..., protiv tuženog Grada Pirota, koga zastupa Gradski pravobranilac Grada Pirota, radi zauzeća i isplate naknade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2683/2024 od 17.12.2024. godine u sednici veća održanoj 30.10.2025. godine doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2683/2024 od 17.12.2024. godine.

USVAJA SE revizija tužene, PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2683/2024 od 17.12.2024. godine i presuda Osnovnog suda u Pirotu 6P 159/24 (22) od 08.04.2024. godine tako što se UTVRĐUJE da je tuženi Grad Pirot izgradnjom Ulice ... u Pirotu izuzeo iz prava korišćenja tužioca AA iz ... deo kat. parcele broj ../5 KO Pirot van varoš, u ukupnoj površini od 8,94m2 i OBAVEZUJE se tuženi da tužiocu na ime naknade za zemljište izuzeto iz prava korišćenja tužiocu, dela katastarske parcele broj ../5 KO Pirot van varoš, isplati ukupan iznos od 26.615,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 08.04.2024. godine, kao dana presuđenja, do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude. UTVRĐUJE SE pravo korišćenja tuženog Grada Pirota stečeno na delu kat. parcele broj ../5 KO Pirot van varoš u ukupnoj površini od 8.94 m2, odnosno udeo tužioca od 7/126, i ovlašćuje se tuženi da se upiše kao imalac prava korišćenja navedene nepokretnosti kod Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti u Pirotu i da izbriše tužioca kao sukorisnika, i obavezuje se tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 102.430,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Pirotu je doneo presudu 6P 159/24 (2022) dana 08.04.2024. godine kojom je odbio tužbeni zahtev tužioca AA iz ... prema tuženom Gradu Pirotu kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi izgradnjom Ulice ... u Pirotu, izuzeo iz prava korišćenja tužioca deo kat.parcele broj ../5 KO Pirot van varoš, u ukupnoj površini od 8,94 m2, da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade za zemljište izuzeto iz prava korišćenja tužioca dela kp.br. ../5 KO Pirot van varoš isplati ukupan novčani iznos od 26.615,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate, da se utvrdi pravo korišćenja tuženog Grada Pirota stečenog na delu kp.br. ../5 KO Pirot van varoš u ukupnoj površini od 8,94m2 ili udeo tužioca od 7/126, te da se tuženi ovlasti da se upiše kao imalac prava korišćenja navedene nepokretnosti kod Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar ne pokretnosti u Pirotu, a da izbriše ovde tužioca kao sukorisnika i odbio zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, kao neosnovan i obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 121.500,00 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je doneo presudu Gž 2683/2024 dana 17.12.2024. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio navedenu prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu posebnu reviziju pozivom na odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe za ujednačavanjem sudske praske, kojom presudu pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao razloge za posebnu reviziju prema odredbama člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku kojim je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija) i po odredbi člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio da dozvoli posebnu reviziju, zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija osnovana.

Presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na osnovu koga je presuda doneta, katastarska parcela broj ../5 površine 161 m2 u KO Pirot van varoš upisana je u listu nepokretnosti broj .. kao ostalo veštački stvoreno – ulica, na Republiku Srbiju kao imaoca prava svojine, a pored ostalih tužilac je upisan sa pravnom korišćenja u idealnom delu od 7/126. Na kat. parceli broj ../5 nalazi se Ulica .... Nastala je kada je formiran Katastar nepokretnosti za KO Pirot van varoš, kada je i upisana sa određenim udelima na sukorisnike, među kojima je i tužilac sa udelom od 7/126. Prema faktičkom stanju, Ulica ... nalazi se na katastarskoj parceli broj ../5 u dužini od 54 m. Sa leve i desne strane ... ulice su građevinske parcele na kojima su izgrađeni stambeni objekti, a mreže za struju, vodu i kanalizaciju i telefon idu kroz ... ulicu. Ulica na katastarskoj parceli broj ../5 je asfaltirana u celoj širini, bez trotoara i ivičnjaka. Parcela je zauzeta ... ulicom u površini od 161 m2, dakle u celosti. Srazmerno površini koja je zauzeta ... ulicom, tužiocu je zauzeto 8,94m2 ili udeo od 7/126 kako je i upisan sa pravom korišćenja u listu nepokretnosti. Parcela je Planom generalne regulacije Pirot-istok 1 predviđena za javnu namenu – saobraćajnicu, tj. sokak Ulice ... i prema faktičkom stanju služi kao pristup parcelama broj ../1, broj ../2, broj ../4, ../1 i broj ../3 KO Pirot van varoš. Na osnovu odluke SO Pirot od 24.10.1978. godine je predmetna parcela ušla u rejon gradskog građevinskog zemljišta Grada Pirota i tada je upisana kao društvena svojina – korisnik, a kasnije Republika Srbija – pravo korišćenja. Tužilac je sa navedenim pravom upisan na osnovu nasleđa, koja promena je upisana 2005. godine i 2009. godine. Tržišna vrednost zemljišta je 2.977,08 dinara po m2, odnosno 26.615,09 dinara imajući u vidu udeo tužioca.

Nižestepeni sudovi odbili su tužbeni zahtev nalazeći da sporna parcela nije javna saobraćajnica namenjena širem krugu korisnika, već služi kao prilazni put samo određenom krugu ljudi, i da ne povezuje dve ili više ulica, niti naselja, tako da ne predstavlja dobro u opštoj upotrebi. Ovo iz razloga što je parcela još u periodu od 1959. do 1973. godine postojala kao put koji su izgradili sami meštani iz istog sokaka prilikom kupovine placeva. Tuženi je asfaltiranjem prilaznog puta samo prihvatio ustanovljeno faktičko stanje u cilju poboljšanja uslova življenja meštana, a vlasnici su se svojevoljno odrekli delova svojih parcela za svoje potrebe, a ne u korist tuženog Grada Pirota, pa ne postoji povreda subjektivnih građanskih prava tužioca na predmetnoj parceli. Tuženi nije ugrozio svojinska prava tužioca, niti je asfaltiranjem prilaznog puta ograničio tužioca da deo svoje parcele koristi na isti način kao i pre asfaltiranja, već ga je samo uredio, nasipanjem postojećeg pristupnog puta asfaltnim zastorom. Time pravo tužioca nije ni kvantitativno, ni kvalitativno ograničeno. Po shvatanju drugostepenog suda bez uticaja su žalbeni navodi kojima se ukazuje na odredbu člana 10. Zakona o javnoj svojini.

Vrhovni sud nalazi da je odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenim činjenicama, predmetna parcela predviđena je planskim aktom za javnu namenu – saobraćajnicu tj. sokak u Ulici ..., a prema faktičkom stanju privedena je toj nameni. Ovo na način da je celom površinom asfaltirana i služi kao pristup drugim parcelama, koje su sa leve i desne strane ... ulice, na kojima su izgrađeni stambeni objekti. Protivno shvatanju drugostepenog suda, bitno je da je odredbama Zakona o javnoj svojini, člana 10. stav 10. predviđeno da su dobra u opštoj upotrebi i ulice koje nisu deo autoputa ili državnog puta (I i II reda), koje su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze. Urbanističkim planom donetim za grad Pirot, parcela je predviđena za dobro u opštoj upotrebi - ulicu koja je u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi, tuženog Grada Pirota po citiranoj odredbi člana 10. stav 10. Zakona o javnoj svojini. Prema faktičkom stanju parcela je i privedena toj nameni. Prema odredbi člana 2. tačka 48. Zakona o planiranju i izgradnji ulica je površina javne namene, kao prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebenim zakonom. Protivno zaključku nižestepenih sudova, parcela je privođenjem planiranoj nameni faktički prešla u javnu svojinu, jer je postala ulica, i to izgradnjom kolovoznog zastora preko zemljišta koje je navedenim planskim dokumentom određeno za ulicu. Na taj način zemljište može da koristi svako, a ne samo tužilac prema svom udelu prava korišćenja. Prema utvrđenom činjeničnom stanju jeste došlo do faktičke eksproprijacije tužiočevog udela u pravu korišćenja na predmetnom zemljištu, koja nastaje kada se na zemljištu grade objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji, odnosno izuzimanju zemljišta, čime se titular stvarnih prava lišava istih, i predmetne parcele, sa svim atributima koje stvarnopravno ovlašćenje nosi, bez isplaćene naknade. Okolnost da faktički ova ulica služi najviše za pristup okolnim parcelama ne menja na stvari da ona jeste privedena nameni predviđenoj planom generalne regulacije za ulicu, kada postaje dostupna za upotrebu neograničenom broju lica. Zaključak da je došlo do faktičke eksproprijacije ovlašćenja tužioca na predmetnoj parceli u korist javne svojine tuženog, ne menja ni utvrđena činjenica kako je došlo do toga da se na predmetnoj parceli planira ulica, i do faktičkog privođenja nameni asfaltiranjem cele površine parcele, odnosno da je i pre toga, dakle pre parcelacije i donošenja plana generalne regulacije na istoj bio pristupni put, koga su sami vlasnici okolnih građevinskih parcela ostavili za potrebe pristupa svojim parcelama. Ovo stoga što je, prema utvrđenom činjeničnom stanju, u vreme donošenja prvostepene presude planirana površina za ulicu privedena toj nameni, a kada je to tako, onda je po osnovu Zakona o javnoj svojini isti u svojini tuženog kao jedinice lokalne samouprave na čijoj površini se nalazi. Prema odredbama Zakona o putevima iz člana 2. stav 1. tačka 7., ulica je javni put u naselju koji saboraćajno povezuje delove naselja, ali je pogrešna primena tog materijalnog prava od strane nižestepenih sudova kada zaključuju da predmetna parecela nema prerogative ulice s obzirom da čini pristupni put do okolnih građevinskih parcela, a ne povezuje dve ili više ulica ili naselja. Ovo stoga, što je parcela upravo predviđena za javnu namenu – saobraćajnicu, tj. sokak ulice ..., što znači da je njena namena već definisana kao ulica.

Kod takvog stanja stvari, primenom odredaba članova 58. stav 2. Ustava Republike Srbije, tužilac ima pravo na naknadu, koja ne može biti niža od tržišne, u situaciji kada je usled privođenja planirane nameni parcele na kojoj ima udeo u pravu korišćenja, njegovo pravo oduzeto privođenjem parcele javnoj nameni, za ulicu, u skladu sa planskim dokumentom i time prešla u pravo svojine tužene jedinice lokalne samouprave. Visina tržišne vrednosti parcele prema udelu tužioca je utvrđena na iznos od 26.615,09 dinara, pa pravilnom primenom materijalnog prava na način kako je to izneto, sledi zaključak da tužilac ima pravo da se tuženi obaveže da mu isplati naknadu u toj visini, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Osnovan je i tužbeni zahtev kojim tužilac traži da se utvrdi pravo korišćenja u korist tuženog Grada Pirota u istom udelu u kome to pravo ima upisan tužilac u katastru nepokretnosti, te da se tuženi ovlasti da se upiše kao imalac prava korišćenja navedene nepokretnosti, a da izbriše tužioca kao sukorisnika u utvrđenom udelu od 7/126. Ovo stoga, što je faktičkim privođenjem planiranoj nameni parcela postala ulica i kao takva javna svojina tuženog, te su prestala prava tužioca na ovom zemljištu.

Prema iznetom je odlučeno kao u izreci, primenom odredaba člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Primenom odredbe člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka i to za sastav tužbe i jednog obrazloženog podneska po 9.000,00 dinara, za pristup na održanih 7 ročišta po 13.500,00 dinara, žalbe i revizije iznos od po 18.000,00 dinara, za taksu za tužbu i za prvostepenu presudu po 2.965,00 dinara i za troškove veštačenja 18.000,00 dinara, ukupno 102.430,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković