Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 7/25 od 17.03.2025. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Somboru K 592/23 od 26.11.2024. godine, samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, u kom delu je vraćena prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je u preostalom delu žalba odbijena kao neosnovana, a navedenea presuda potvrđena.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru K 592/23 od 05.09.2025. godine obavezan je okrivljeni AA da naknadi oštećenoj BB troškove na ime angažovanja punomoćnika u postupku – asv. Milana Markovića, na tekući račun advokata Milana Markovića u novčanom iznosu od 214.375,00 dinara, u roku od tri meseca od pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru Kv 502/25 od 01.10.2025. godine, odbijene su žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca – adv. Marije Kovačević, izjavljena dana 12.09.2025. godine i 17.09.2025. godine, a prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Somboru K 592/23 od 05.09.2025. godine je potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marija Kovačević, zbog povrede zakona i to odredaba člana 441. stav 4. ZKP i člana 266. i 264. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, preinači pobijano drugostepeno rešenje tako što će okrivljenog AA osloboditi od obaveze da oštećenoj nadoknadi troškove krivičnog postupka na ime angažovanja punomoćnika oštećene ili da ukine pobijane odluke, te predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu kao i da prizna troškove okrivljenom na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog navodi da je sud pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP i člana 264. stav 4. ZKP i 266. ZKP, na taj način što je okrivljenog obavezao da oštećenoj plati troškove krivičnog postupka na ime angažovanja punomoćnika u krivičnom postupku. Prema navodima zahteva sud je bio obavezan da primeni odredbu člana 266. ZKP kojom je propisano da je nagradu i nužne izdatke punomoćnika oštećene dužno da plati zastupano lice, odnosno oštećena, bez obzira ko snosi troškove krivičnog postupka, te je pozivanje suda na odredbu člana 264. stav 4. ZKP, po navodima odbrane pogrešno. Po navodima branioca smisao ove odredbe je da okrivljeni bude oslobođen od plaćanja svih troškova krivičnog postupka ukoliko bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog, a plaćanje nužnih izdataka punomoćnika oštećenog nije obaveza okrivljenog, pa zakonodavac i nije predvideo ovo oslobođenje.

Iz spisa predmeta proizilazi da je o troškovima krivičnog postupka odlučeno pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru K 592/23 od 26.11.2024. godine, da je ista ukinuta u delu odluke o troškovima postupka presudom Višeg suda u Somboru Kž1 7/25 od 17.03.2025. godine, kao i da su nakon toga doneta rešenja koja su predmet zahteva za zaštitu zakonitosti kojima je obavezan okrivljeni da naknadi oštećenoj troškove krivičnog postupka na ime angažovanja punomoćnika u postupku u iznosu od 214.375,00 dinara, a koje troškove je punomoćnik oštećene opredelio i podneo troškovnik za zastupanje oštećene sudu dana 25.11.2024. godine, dakle pre okončanja glavnog pretresa.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP, propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koji odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, a stavom 2. istog člana propisano je da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškovva doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP je propisano da kad sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 4. istog člana je propisano da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač. 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava.

Kako je u ovom krivičnom postupku okrivljeni oglašen krivim i osuđen na novčanu kaznu, a posebnim rešenjem nakon toga obavezan da punomoćniku oštećene plati troškove krivičnog postupka koji su opredeljeni u troškovniku koji je punomoćnik oštećene dostavio pre završetka prvostepenog postupka na ime nagrade i nužnih izdataka za zastupanje oštećene u postupku, to su nižestepeni sudovi postupili u skladu sa odredbama člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP u vezi člana 264. stav 1. ZKP, a da je u smislu odredbe člana 262. stav 2. ZKP, doneto posebno rešenje o visini ovih troškova, kojim je okrivljeni obavezan da oštećenoj isplati iznos od 214.375,00 dinara, na ime taksativno navedenih radnji, to su nižestepeni sudovi postupili u svemu u skladu sa zakonskim odredbama.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju radi o troškovima angažovanog punomoćnika oštećene iz člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, koji troškovi ne spadaju u troškove postupka čijeg plaćanja sud može ukoliko nađe za shodno da oslobodi okrivljenog, u smislu odrebe člana 264. stav 4. ZKP, niti spadaju u troškove postupka koje sud unapred isplaćuje iz budžetskih sredstava, odnosno navedeni troškovi ne spadaju u troškove decidno navedene u odredbi člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) ZKP. Prema tome, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca, pravilno je od strane prvostepenog i drugostepenog suda obavezan okrivljeni AA na naknadu troškova krivičnog postupka primenom odredbi člana 261. stav 2. tačka 7), 262. stav 2. i člana 264. stav 1. ZKP.

Stoga su po nalaženju Vrhovnog suda neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja na štetu okrivljenog AA učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković