U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA- advokata Stevana Lazića, podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 793/24 od 17.12.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 18.03.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA- advokata Stevana Lazića, podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 793/24 od 17.12.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šidu 3K-143/2023 od 11.04.2024. godine, između ostalih, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine. Okrivljeni je obavezan da solidarno sa okrivljenima BB, VV i GG na ime imovinskopravnog zahteva plati oštećenoj DD iznos od 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.03.2015. godine pa do isplate, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni je obavezan da plati sudu troškove krivičnog postupka i to na ime paušala iznos od 20.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, dok će sud o ostalim troškovima čija visina nije poznata odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 793/24 od 17.12.2025. godine, između ostalog, u stavu II izreke delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih AA i GG preinačena je presuda Osnovnog suda u Šidu 3K-143/2023 od 11.04.2024. godine u odnosu na okrivljene AA i GG u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu krivičnopravne radnje okrivljenih AA i GG, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih AA i GG odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu u odnosu na ove okrivljene potvrđena.

Branilac okrivljenog AA- advokat Stevan Lazić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 793/24 od 17.12.2025. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da u celini ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz stava 4. člana 485. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da branilac zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac u zahtevu navodi da je drugostepeni sud, preinačujući prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela koje je stavljeno na teret okrivljenom AA, pogrešno primenio zakon, obzirom da po stavu branioca nije mogao da radnje okrivljenog AA, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikuje kao krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, već eventualno samo kao krivično delo krađa, a za koje krivično delo je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja. U prilog svog stava branilac navodi da se iz opisanih radnji okrivljenog AA ne zaključuje da je on sa umišljajem preduzeo radnju provaljivanja ulaznih vrata koja su bila obezbeđena rajberom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 104/2013 od 27.11.2013. godine, koji se primenjuje od 04.12.2013. godine) čini učinilac dela krađe (član 203.) ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, to iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude u kojem je između ostalog navedeno da je okrivljeni AA u stanju uračunljivosti, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, u nameri da za sebe pribavi protivpravnu imovinsku korist, po prethodnom dogovoru, ostvarujući zajedničku odluku sa umišljajem bitno doprineo oduzimanju tuđe pokretne stvari, a na način što je okrivljeni AA zajedno sa okrivljenima BB i GG izašao iz putničkog vozila, ušao u dvorište kuće oštećenog ĐĐ i potom upotrebom sile i to udarcem nogom razvalio ulazna vrata kuće koja su bila obezbeđena rajberom sa unutrašnje strane, nakon čega je zajedno sa okrivljenim GG ostao u dvorištu da čuvaju stražu, da bi potom međusobno podelili novac koji je okrivljeni BB protivpravno oduzeo od oštećenih ĐĐ i njegove supruge DD i na taj način su za sebe pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 20.000,00 dinara, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svoga dela, jasno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, za koje je on pravnosnažno oglašen krivim. Suprotno navodima branioca okrivljenog, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom sa umišljajem preduzeo radnju provaljivanja obezbeđenih vrata rajberom radi oduzimanja tuđe pokretne stvari, a u nameri da njenim prisvajanjem sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, čime je ostvarujući zajedničku odluku sa umišljajem bitno doprineo oduzimanju tuđe pokretne stvari. Sledstveno navedenom, po nalaženju Vrhovnog suda, drugostepeni sud je preinačujući prvostepenu presudu u odnosu na okrivljenog AA u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i pravno kvalifikujući krivičnopravne radnje okrivljenog AA, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, kao krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, pravilno primenio krivični zakon, pa se stoga kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA- advokata Stevana Lazića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković