Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata, Mihajla Popovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Negotinu 2K 195/24 od 15.05.2025. godine i Višeg suda u Negotinu 4Kž1 23/25 od 23.09.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mihajla Popovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Negotinu 2K 195/24 od 15.05.2025. godine i Višeg suda u Negotinu 4Kž1 23/25 od 23.09.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu 2K 195/24 od 15.05.2025. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim da je izvršio krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. Krivičnog zakonika i za isto je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci. Istom presudom okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka na način naveden u izreci prvostepene presude dok je oštećena radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Negotinu 4Kž1 23/25 od 23.09.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Mihajla Popovića i presuda Osnovnog suda u Negotinu K 195/24 od 15.05.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog advokat Mihajlo Popović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine, a spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona s obzirom da je izreka osuđujuće presude nejasna u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela, te da nema dokaza da je okrivljeni radnju ovog krivičnog dela preduzimao 14 dana, da se oštećena u svim prilikama osećala uplašeno, posebno što iz iskaza oštećene proizlazi da nju nije bilo strah od okrivljenog, niti da je ista upozorila okrivljenog da joj se na taj način i sa temom seksa ne obraća i da o tome ne želi da razgovara. Osim toga, branilac navodi da je sud pogrešno cenio iskaze svedoka BB a koji iskaz je sud u jednom delu ocenio kao neistinit, iako je trebao da ne pokloni veru u celosti iskazu ovog svedoka, s obzirom na težinu neistine koju je svedok izgovorio sa očiglednom namerom da okrivljenom što više naudi, pri čemu i video snimak sa video kamere govori u prilog činjenice da oštećena i svedoci BB i VV, nisu govorili istinu. Na predmetnom video snimku se, po navodima branioca, ne vidi da je okrivljeni telom dodirivao telo oštećene, da je oštećenu sabio „iza pulta“, da nije mogla da izađe, niti se vidi zabrinutost i uplašenost kod oštećene, pri tom se na snimku uočava još par osoba koje su ulazile u prodavnicu dok je okrivljeni razgovarao sa oštećenom koji nisu predloženi za svedoke, niti je sud obrazložio i dokazao postojanje direktnog umišljaja kod okrivljenog koji je neophodan za postojanje ovog krivičnog dela. Ovakvim navodima branilac ukazuje da je pobijanim presudama sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje te učinio povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković