Branilac okrivljenog AA - advokat Vladimir Golubović je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, obrazlažući ovu povredu zakona, branilac okrivljenog ne ukazuje u čemu se ona konkretno sastoji, već suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koja je data u pobijanim pravnosnažnim odlukama. S tim u vezi u zahtevu navodi da je iskaz oštećenog protivurečan odbrani, te da uz sve dokaze koje je odbrana predložila sud nije saslušao svedoka BB, iako je bila prisutna događaju i ima neposredna saznanja. Branilac ističe da nije bilo ni jednog dokaza za donošenje osuđujuće presude, već je jedina pravilna odluka da se okrivljeni oslobodi od optužbe.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog navodi i da sud nije dao razloge zbog čega nije saslušan svedok kada je već prihvaćen predlog odbrane za njenim saslušanjem, na koji način se suštinski ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog koje je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ali ne ukazuje na koji način je sud presudom prekoračio optužbu, već navodi da optužni akt nije vremenski preciziran, iz kog razloga podneti zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj.

Pored navedenog, u podnetom zahtevu se ističe i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoji navedena povreda zakona, to je Vrhovni sud ocenio da i u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i 484. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Golubovića odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković