U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, mal. VV, rođena ....2009. godine, pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 br. 5136/10 od 07.09.2009. godine poverena je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, sa ocem je održavala redovne kontakte do kraja novembra 2013. godine, kada se on sa novom suprugom preselio u ... . Poslednji susret sa ocem je imala u junu 2014. godine. Tužilja je početkom septembra 2014. godine posumnjala da je tuženi seksualno zlostavljao mal. dete, zbog čega se obratila organu starateljstva, koji ju je sa detetom uputio u Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ u Beogradu, kao ustanovu specijalizovanu za rad sa decom, potencijalnim žrtvama seksualnog nasilja. Tokom psihološkog ispitivanja deteta u toj ustanovi u periodu od septembra do decembra 2017. godine, dete je dalo izjavu o svojoj uključenosti u seksualnu aktivnost oca i njegove partnerke na način bliže opisan u nižestepenim presudama. Kod deteta je uočeno prisustvo visoke emocionalne uznemirenosti, a na osnovu verbalnih i neverbalnih pokazatelja moglo se zaključiti da se radilo o osećanjima stida i krivice u vezi sa seksualnom traumom, čiji nastanak vremenski nije moguće pouzdano proceniti, ali zaključeno je da dete želi sebe da opravda jer je učestvovalo u nečem što je ružno, uz tendenciju da ne želi u taj događaj da uključi oca, već da isti pripisuje njegovoj partnerki. U naredne tri i po godine, mal. VV nije spontano pominjala ružni događaj, a kada je upitana da li se seća onoga što se dešavalo sa ocem, rekla je da se seća šta se desilo, ali da joj to više nije važno i da se toga seća samo kada dođe kod psihologa. Psiholog nije mogla da tvrdi da se sporni događaj desio, ali od trenutka kada je devojčica počela da ide kod psihologa (sa ... godina i ... meseci), od nje sem ovog, nije čula za neki drugi ružan događaj. U detetovom životu u tom periodu su se dešavale i neprijatnosti u vezi sa ishranom, bila je pothranjena i pružala je veliki otpor u uzimanju hrane. Kod nje je postojao povećani strah od kažnjavanja i ponašanja majke kada je u pitanju ishrana, ali nije imala problem da joj se suprotstavi ukoliko se sa njenim stavovima ne slaže. Psiholog je istakla da opsesivno-kompulzivne radnje koje su kod devojčice uočene mogu biti posledica brojnih životnih događaja, a da jedino što može biti specifični pokazatelj mogućnosti seksualne traume jesu simptomi kompulzivne infaltilne onanije, čega kod mal. VV nije bilo. Tokom 2019. godine dete se nalazilo i na tretmanu psihologa Doma zdravlja „Dr Sima Milošević“ iz Beograda, da bi se utvrdio kvalitet njenog odnosa sa majkom i ustanovljeno je da je njen emocionalni, socijalni i intelektualni razvoj u skladu sa njenim uzrastom, da nisu uočene psihopatološke manifestacije u njenom ponašanju u odnosu sa majkom, a prema iskazu svedoka GG, pshologa razvojnog centra Doma zdravlja, u to vreme mal. VV nije imala nikakve kontakte sa ocem, jer je on bio u inostranstvu, oca nije pominjala, niti je postojala bilo kakva burna reakcija na pomen oca, a zbog proteka vremena detalji spornog događaja nisu dalje obrađivani. Prema iskazu mal. VV, datom u uzrastu od ... godina i ... meseci, ona želi da živi sa majkom gde ide u školu i ima prijatelje, trenutno ne želi da se vidi sa ocem, ali bi možda u nekom narednom periodu volela da ga poseti u ... i da pokušaju ponovo uspostave odnos. Prema navodima tužilje, mal. VV je tokom 2023. i 2024. godine imala suicidne misli, počela je da se samopovređuje, ustanovljena joj je anksiozna depresija, zbog čega pije lekove i godinu dana nije išla u školu, ali je njeno trenutno zdravstveno stanje stabilnije, pokušava da upiše vanredno školovanje kako bi završila ... razred srednje škole i počela je da izlazi napolje i da se ponovo druži. Tuženi je osporavao tvrdnju tužilje da je da gleda filmove sa pedofilskim sadržajem, kao i da je seksualno zlostavljao mal. dete i imao seksualne odnose sa svojom partnerkom u prisustvu deteta i takvu tvrdnju tužilje ocenjuje kao posledicu zaključenja njegovog braka sa sadašnjom suprugom. Tokom postupka predloženo veštačenje nije obavljeno, jer prvo Komisija veštaka nije bila u mogućnosti da pristupi veštačenju roditelja i deteta, budući da tuženi živi u ... i da zbog pandemije izazvane Corona virusom nije mogao da dođe u Srbiju, a psihološko testiranje i posmatranje međusobnog odnosa sva tri člana porodice zajedno i svakog roditelja ponaosob sa detetom ne može se obaviti na daljinu, a zatim je prvostepeni sud procenio da bi izvođenje tog dokaza negativno uticalo na mal. VV i da bi je dodatno traumatizovalo, uzevši u obzir događaje iz 2023. i 2024. godine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su primenili materijalno pravo iz odredbi Porodičnog zakona i ocenili neosnovanim tužbeni zahtev za potpuno lišenje tuženog roditeljskog prava, a sledstveno tome, primenom odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odbili i predlog za određivanje privremene mere zabrane tuženom da se približava maloletnom detetu na određenoj udaljenosti.

Članom 81. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, može biti potpuno lišen roditeljskog prava i to ako saglasno članu 81. stav 2. tačka 2. Porodičnog zakona, fizički, seksulano ili emocionalno zlostavlja dete. Prema članu 266. stav 1. istog zakona u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da iz izvedenih dokaza nije moguće nesumnjivo utvrditi da je dete bilo žrtva zlostavljanja od strane oca, te je pravilan zaključak da bi dalje izvođenje dokaza na ovu okolnost, između ostalog i izvođenje dokaza veštačenjem sva tri člana porodice zajedno i svakog roditelja sa detetom ponaosob, zasigurno negativno uticalo na psihofizičko stanje mal. deteta, što nije u njegovom najboljem interesu. Ovo tim pre što dete tokom dugogodišnjih psiholoških procena „ružan događaj“ nije pripisivalo krivici oca, već krivici njegove partnerke, da kod deteta sem izjave o spornom događaju, a koja isključuje očevu nameru i svesnu radnju usmerenu na seksualno zlostavljanje, nema drugih visokospecifičnih pokazatelja moguće seksualne traume, da joj taj događaj više nije važan i da ga se seti samo kada razgovara sa psihologom, da na psihološkim ispitivanjima nije utvrđeno da je kod deteta postojala bilo kakva burna reakcija na pomen oca, što ukazuje da nije pokazivala strah, nepoverenje, uzdržanost, te da ga ne doživljava kao ugrožavajuću ličnost, a pored navedenog nije utvrđeno postojanje bilo kakvog sličnog neprimerenog ponašanja tuženog u odnosu prema detetu koje bi ukazivalo na opasnost po dete, već je dete izrazilo želju da u budućnosti oca poseti u ... i da pokušaju ponovo da uspostave odnos.

Odluka suda o potpunom lišenju roditeljskog prava mora biti zasnovana na oceni najboljeg interesa deteta da njegov roditelj bude potpuno lišen roditeljskog prava. Najbolji interes deteta je pravni standard koji se procenjuje na osnovu niza objektivnih i subjektivnih okolnosti, a između ostalog podrazumeva i da se između deteta i roditelja sa kojim ne živi razvije i neguje odnos zasnovan na ljubavi, poverenju, međusobnom uvažavanju, privrženosti, uzajamnom pomaganju i poštovanju ličnosti i dostojanstva.

U konkretnom slučaju, kako mal. dete ne pokazuje otpor prema ocu, već naprotiv izražava volju i želju za uspostavljanjem odnosa u budućnosti, to i po oceni Vrhovnog suda ne bi bilo u naboljem interesu deteta da se tuženi liši roditeljskog prava, već je u najboljem interesu deteta da mu se omogući da donese samostalnu odluku u pogledu održavanja ličnih kontakata sa ocem.

Ostalim navodima revizije se ponavljaju navodi istaknuti u žalbi, koje je ocenio drugostepeni sud i za svoju odluku dao jasne i obrazložene razloge. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi. Revizija osporava i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavlja primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković