.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7154/2024
02.04.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Mirosavljević, predsednika veća, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nataša Tošić Sremac, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva „Grand production“ d.o.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Tanja Šumar, advokat iz ..., radi isplate ugovorne kazne, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 144/21 od 07.12.2023. godine, u sednici održanoj 02.04.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 144/21 od 07.12.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P4 156/20 od 13.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu isplati 9.000.000 evra na ime ugovorne kazne. Stavom drugim izreke, odbačen je zahtev tužioca za određivanje privremene mere radi obezbeđenja novčanog potraživanja da se zabrani tuženom da otuđi ili optereti imovinu kojom raspolaže i vrši druga raspolaganja istom kako bi se sprečilo njeno umanjenje i izbeglo osujećenje namirenja potraživanja tužioca kao neuredna. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 196.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 144/21 od 07.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude pa je obavezan tužilac da tuženom na ime naknade parničnih troškova umesto iznosa dosuđenog prvostepenim rešenjem plati 245.250,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za dosuđenje troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.
Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Ugovor o poslovnoj saradnji zaključen je ...2015. godine između tužioca kao ..., s jedne strane i BB, kao ..., s druge strane. Ugovorom je predviđeno da se imovinska prava interpretatora na interpretacijama u potpunosti prenose na producenta za sve albume interpretatora počev od ....2015. godine i za sve javne nastupe interpretatora i sve koncertne aktivnosti interpretatora počev od ....2015. godine zaključno sa ...2020. godine, kao i da interpretator prenosi na producenta u potpunosti pravo na javno korišćenje imena, lika i dela interpretara počev od ...2015. godine zaključno sa ....2020. godine po izboru producenta koji je regulisan članom 118. Zakona o autorskim i srodnim pravima. Tužilac prema navodima tužbe smatra da mu je povređeno autorsko pravo zato što je BB učestvovao u programu „Zvezde Granda“ kao ..., pri čemu ne navodi koje autorsko pravo je tuženi kao privredno društvo povredio tužiocu, dok postavljenim zahtevom traži da sud obaveže tuženog da tužiocu na ime ugovorne kazne po ugovoru o poslovnoj saradnji od ...2015. godine zaključenog između tužioca kao ... s jedne strane i BB kao ... s druge strane, plati 9.000.000 evra.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev, uz osnovan zaključak da tuženi nije pasivno legitimisan, pa time ni odgovoran za isplatu ugovorne kazne po osnovu zaključenog ugovora.
Dejstva ugovora propisana su članom 148. Zakon o obligacionim odnosima, tako što ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane (stav 1.). Opšta pravila o ugovornoj kazni propisana su članom 270. Zakona o obligacionim odnosima, tako da poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu određeni novčani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna) s tim da ugovorna kazna ne može biti ugovorena za novčane obaveze (stav 1. i stav. 3.). Akcesornost ugovorne kazne propisuje član 272. istog zakona tako što predviđa da sporazum o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveze na čije se obezbeđenje on odnosi (stav 1.) i da sporazum gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja došlo iz uzroka za koji dužnik ne odgovara (stav 2.).
U konkretnom slučaju, Ugovor o poslovnoj saradnji zaključen je ...2015. godine između tužioca kao ..., s jedne strane i BB, kao ..., s druge strane u smislu člana 111. – 113., 118. i 120. Zakona o autorskom i srodnim pravima. Članom 5. ugovoreno je da u slučaju povrede ugovora od strane interpretatora (prenosom prava koja su predmet ugovora na bilo koje treće lice od strane interpretatora), interpretator se obavezuje da do raskida ugovora producentu nadoknadi svu običnu štetu i izmaklu korist, kao i ugovornu kaznu određenu u novčanom iznosu.
Imajući u vidu da je ugovor o poslovnoj saradnji zaključen između tužioca kao ... i ..., kao ugovornika, to ugovor nema dejstvo prema tuženom koji je lice van ovog ugovornog odnosa. Naime, tuženi nije ugovorna strana u predmetnom ugovoru, pa samim tim nije u obaveznom odnosu prema tužiocu u pogledu ugovorne kazne predviđene članom 5. ugovora. Ugovorna kazna je akcesorna obaveza koja zavisi od ispunjenja glavne obaveze, nastaje sporazumom poverioca i dužnika i sastavni je deo ugovora čijem obezbeđenju služi. U konkretnom slučaju, ugovorna kazna je ugovorena kao sredstvo ličnog obezbeđenja producenta ovde tužioca, kao ugovorne strane, za slučaj kršenja ugovorom prenetih prava od strane označenog interpretatora kao druge ugovorne strane i na njegov teret. Kako kod iznetog, tuženi koji nije ugovorna strana u predmetnom ugovoru, nije ni ugovorni dužnik iz člana 5. tog ugovora, to saglasno članu 148. u vezi člana 270 i 272 Zakona o obligacionim odnosima tuženi nije ni učesnik materijalnopravnog odnosa koji je predmet tražene pravne zaštite, pa nije pasivno legitimisan u ovom sporu. Zbog toga je nižestepenim presudama tužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan usled nedostataka pasivne legitimacije na strani tuženog, pa su suprotni navodi revizije neosnovani.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1 ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer odgovor na reviziju nije potreban radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Mirosavljević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
