Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž 609/25 od 09.04.2025. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je usvojena pa je preinačeno prvostepeno rešenje tako što je utvrđeno da je tuženi izvršio smetanje državine garaže br. ... u ... (dvorišna strana ulice), tužioca na način što je dana 23.02.2024. godine i 24.02.2024. godine na navedenoj adresi na platou koji služi kao kolski prilaz garaži, parkirao putničko vozilo marke „...“ model „...“ registarskih oznaka ... ...-..., čime je tužiocu onemogućio nesmetan prilaz garaži odnosno da svojim putničkim vozilom nesmetano uđe u garažu i da nesmetano izađe iz garaže, te je tražio da se zabrani tuženom svako dalje smetanje državine tužioca na ovakav ili sličan način pod pretnjom izvršenja i novčanog kažnjavanja, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 53.300,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnim rešenjem odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za zaštitu od smetanja državine, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca, uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava, Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koji se primenjuje na tužbene zahteve u ovoj vrsti sporova, pa Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj.

Shodno napred navedenom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu isupnjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, jer iz napred iznetog sledi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, članom 452. stav 5. ZPP, propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena. Kako se u konkretnom slučaju revizijom pobija odluka doneta u parnici zbog smetanja državine, to je revizija tuženog nedozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković