Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u list nepokretnosti .. KO Kragujevac upisana je katastarska parcela broj ../8 i označena je Ulica ..., kao vrsta zemljišta gradsko građevinsko zemljište, a kao kultura označena je njiva III klase u površini od 1859 m2, a kao imaoci prava su upisane tužilje, obe sa udelom od ½ sa privatnom svojinom. Iz Informacije o lokaciji za katastarsku parcelu ../8 KO Kragujevac 3 od 22.11.2023. godine utvrđeno je da se navedena parcela nalazi u naselju Šumarice, u zoni površine javne namene – lokalno sportsko rekreativni centar i da ne ispunjava uslove za građevinsku parcelu, već da je potrebno predmetnoj parceli pripojiti katastarsku parcelu broj .. KO Kragujevac 3. Prema nalazu i mišljenju veštaka geodetske struke utvrđeno je da se predmetna parcela nalazi do postojeće Ulice ... i graniči se sa školskim dvorištem Osnovne škole „Jovan Popović“, da je parcela na terenu obrasla travom, koja se ne kosi, kao i rastinjem, identifikovani su par stabala drveća koja se nalaze na međnoj liniji prema katastarskoj parceli ../3 KO Kragujevac 3. Parcela na terenu nije ograđena do Ulice ..., a prema katastarskoj parceli ../2 – školskom dvorištu, identifikovana je postojeća žičana ograda sa metalnim stubovima.

Katastarska parcela .. KO Kragujevac 3 nastala je u postupku obnove premera Grada Kragujevca, nakon čega je nastala i katastarska parcela ../8 KO Kragujevac 3 i veštak je konstatovao da je na prostoru pomenute parcele planirana površina javne namene – lokalno sportsko rekreativni centar, a cela se nalazi u zahvatu površine javne namene i planirana je za izgradnju lokalno sportsko rekreativnog centra. U sastav katastarske parcele ../8 ušla je i parcela iz evidencije katastra zemljišta i to katastarska parcela .. KO ..., kao državna svojina sa pravom korišćenja u korist VV sa udelom od 1/1. VV je pravni prethodnik tužilja koga su ostavinskim rešenjem O 2407/14 od 06.03.2015. godine nasledile tužilje sa udelima od po ½ na parcelama koje su bile predmet ostavine. Tokom 2019. godine na osnovu ugovora o deobi između tužilja i GG na katastarskoj parceli ../8 upisane su tužilje sa udelom od po ½. Položaj katastarske parcele .. KO ...koja je ušla u sastav katastarske parcele ../8 KO Kragujevac 3 u površini od 0.18.59 ha, počinje u merama i granicama od tačke A. Nalazom i mišljenjem veštaka građevinske struke, utvrđeno je da predmetna nepokretnost predstavlja neizgrađeno građevinsko zemljište u IV zoni Grada Kragujevca u okviru MZ Šumarice u bloku oivičenom ulicama. Zapadno od predmetne parcele nalaze se sportski tereni tenisko - košarkaškog kluba, dok se sa istočne strane graniči sa dvorištem osnovne škole „Jovan Popović“. Parceli se prilazi iz tucanikom nasute ... ulice i lokacija je u potpunosti opremljena komunalnom infrastrukturom, na parceli nema priključka. Prema nalazu i mišljenju veštaka utvrđeno je da tržišna vrednost parcele iznosi 80.219,60 evra ili 9.391.392,38 dinara, odnosno tržišna vrednost ½ udela tužilje AA iznosi 40.088,22 evra ili 4.693.120,29 dinara, a tržišna vrednost ½ udela tužilje BB iznosi 40.131,38 evra ili 4.698.172,09 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev uz zaključak da tužilje nisu pružile dokaze da je predmetna parcela u opisanoj površini faktički oduzeta od tužilja i privedena nameni za koju je predviđena planskim aktima, da doneti planski akt onemogućava tužilje da svoju nepokretnost drže i koriste kao što su ranije činile, da li je došlo do zabrane ili ograničenja korišćenja zemljišta koja su uvedena planskim aktima, da li je ta promena u korišćenju zemljišta nanela štetu tužiljama ili su ih ograničile u njihovim pravima i interesima, da li su tužilje pokazale zainteresovanost i nameru u izgradnji objekta na parceli u obuhvatu planskog akta, odnosno da li su ranije pokušavale da prodaju predmetnu nepokretnost, da li su potencijalni kupci odustajali od kupovine nakon saznanja da je na istoj zabranjena gradnja, da li je zbog toga kupoprodajna cena znatno opala da bi se utvrdilo da li je zbog postojanja planskog akta zaista i došlo do umanjenja tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti, a sve radi ocene osnova za traženu naknadu. Tužilje nisu dokazale da su na spornoj parceli obavljale neku delatnost i da li su donošenjem planskog akta onemogućene obavljanjem iste, da li je smanjenje prihoda posledica donošenja, odnosno neprivođenja nameni planskog akta. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka geodetske i građevinske struke proizlazi da se radi o parceli koja je na terenu obrasla travom, da se ne kosi, da postoji rastinje i par stabala drveća koja se nalaze na međnoj liniji prema katastarskoj parceli ../3 KO Kragujevac 3, da iako je komunalno opremljena ne postoje priključci, te tužilje nisu dokazale da je tuženi ovu parcelu priveo odgovarajućoj nameni da služi u opštem interesu, zbog čega tuženi ne može biti obavezan na isplatu odgovarajuće naknade tužiljama, jer nije u njegovu korist izvršena faktička eksproprijacije i tužilje nisu ni na koji način onemogućene da raspolažu svojom imovinom. Takođe su ocenili da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije, pozivajući se na odredbe člana 10. Zakona o javnoj svojini i člana 72. stav 1. Zakona o javnoj svojini.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada tužiljama nisu priznali pravo na isplatu naknade za faktičku eksproprijaciju.

Da bi postojala faktička eksproprijacija, neophodno je da je došlo do izuzimanja zemljišta tužilja u javnom interesu, čime bi bilo oduzeto pravo svojine tužiljama. O faktičkoj eksproprijaciji se radi kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni ili drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoje rešenja o oduzimanju zemljišta, pa kako u konkretnom slučaju nije izgrađen sportsko rekreativni centar ne može se prihvatiti tvrdnja tužilje da se radi o faktičkoj eksproprijaciji izvršenoj u korist tuženog Grada Kragujevca. Iako se sporno zemljište nalazi u zoni javne namene nije izvršena promena titulara stvarnog prava, niti je zbog činjenice da je planski akt donet, sporno zemljište postalo javna svojina. Postupak oduzimanja zemljišta nije sproveden na način propisan Zakonom o eksproprijaciji, niti je zemljište u opisanoj površini faktički oduzeto od tužilja i privedeno nameni za koju je predviđeno planskim aktima. U takvoj situaciji, za promenu oblika svojine iz privatne u javnu i isplatu tražene novčane naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta, kao za oduzeto pravo svojine, nije dovoljno samo da je ono samo planskim aktima jedinica lokalne samouprave određeno za javnu površinu, već je nužno da je zemljište i oduzeto i da se koristi kao javna površina, čime bi vlasnik bio onemogućen da na njemu ostvaruje vlasnička prava u punom obimu, što ovde nije slučaj. Tužiljama predmetno zemljište nije ni pravno ni faktički oduzeto i nije privedeno nameni predviđenoj planskim aktima, jer nije promenjena namena zemljišta, niti se sporna parcela koristi kao lokalno sportsko rekreativni centar, pa ona ne predstavlja još uvek površinu javne namene, zbog čega bi tuženi bio u obavezi da isplati tužiljama njegovu tržišnu vrednost. Postojanje planskog akta je samo uslov da se utvrdi javni interes za eksproprijaciju, a usvajanje planskog akta ne znači da će nužno i doći do njegove realizacije. U konkretnom slučaju, tužilje nisu dokazale da je parcela faktički eksproprisana, odnosno da je privedena nameni po planskom aktu i ista se i dalje nalazi u državini tužilja koje nisu ni na koji način lišene državine, te tužiljama ne pripada pravo na naknadu.

Zbog toga, tužilje neosnovano ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su već bili pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda i osporava se ocena izvedenih dokaza zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 1. ZPP, te ih ovaj sud nije detaljno obrazlagao u skladu sa odredbom člana 414. stav 2. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković