Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1094/2026
25.02.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u vanparničnoj stvari predlagača AA iz Republike ..., Grad ..., čiji je punomoćnik Aleksnadar Pavleski, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača BB i VV iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Mitić, advokat iz ... i tužene GG iz sela ..., ..., radi odlučivanja o zahtevu za vraćanje deteta, odlučujući o reviziji protivnika predlagača VV, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Pirotu Gž 392/2025 od 19.11.2025. godine, u sednici održanoj 25.02.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Pirotu Gž 392/2025 od 19.11.2025. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Pirotu Gž 392/2025 od 19.11.2025. godine, stavom prvim izreke, stavljeno je van snage rešenje istog suda Gž 392/25 od 06.11.2025. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača BB i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Pirotu R3 broj 83/25 od 29.09.2025. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, izjavljena je revizija iz čijeg obrazloženja proizlazi da ju je u ime svih protivnika predlagača podneo advokat Aleksandar Mitić, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju.

Iz stanja u spisima proizlazi da je tokom prvostepenog postupka advokata Aleksandra Mitića za zastupanje ovlastio protivnik predlagača BB, a uz reviziju je priloženo punomoćje kojim istog advokata za zastupanje ovlašćuje protivnik predlagača VV, dok ovaj advokat tokom postupka pred nižestepenim sudovima nije zastupao protivnicu predlagača GG jer mu ona nije izdala punomoćje, niti mu je izdala punomoćje i ovlastila ga da u njeno ime izjavi reviziju.

Kako protivnik predlagača GG nije ovlastila advokata Aleksandra Mitića da u njeno ime izjavi reviziju protiv pravnosnažne odluke, to je revizija izjavljena u njeno ime nedozvoljena shodno odredbi člana 410. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP), zbog čega je Vrhovni sud primenom odredbe člana 410. stav 1. ZPP, reviziju izjavljenu u njeno ime odbacio.

Iz stanja u spisima proizlazi da protivnik predlagača VV nije izjavio žalbu protiv rešenja donetog u prvom stepenu zbog čega je Vrhovni sud primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP ocenio da njegova revizija nije dozvoljena.

Revizija je vanredni pravni lek koji se shodno odredbi člana 403. stav 1. ZPP, može izjaviti protiv pravnosnažne presude kojom je u drugom stepenu odlučeno o izjavljenoj žalbi kao redovnom pravnom leku. Ocena pravilnosti pravnog shvatanja može se ceniti u revizijskom postupku samo ukoliko je stav izražen u pravnosnažnoj sudskoj odluci donetoj u drugom stepenu. Kako protivnik predlagača VV nije izjavio žalbu protiv prvostepene odluke to nema ni pravo da izjavi reviziju jer se prethodno nije koristio redovnim pravnim lekom u drugom stepenu, te je shodno citiranoj zakonskoj odredbi njegova revizija odbačena.

Odlučujući o reviziji protivnika predlagača BB, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Naime, ciljevi Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece („Službeni list SFRJ“, međunarodni ugovori broj 7/91 – u daljem tekstu Konvencija), u smislu člana 1. su: a) da obezbedi što hitniji povratak dece nezakonito odvedene ili zadržane u nekoj državi ugovornici; b) da se prava na staranje i viđanje sa detetom po zakonu jedne od država ugovornica stvarno poštuju u drugoj državi ugovornici.

Postupak za povratak deteta koji sprovode sudovi ili upravni organi je hitan (član 11. stav 1. Konvencije), a posle šest nedelja od dana pokretanja postupka lica iz člana 11. stav 2. ove Konvencije, imaju pravo da traže obrazloženje zbog odlaganja.

Prema odredbama člana 12. stav 1. navedene Konvencije, ako je dete nezakonito odvedeno ili zadržano u smislu člana 3. Konvencije, a na dan početka postupka pred sudskim ili upravnim organom države ugovornice, u kojoj se dete nalazi, je proteklo manje od godinu dana od dana nezakonitog odvođenja ili zadržavanja deteta, odnosni nadležni organ će naložiti hitan povratak deteta.

Odluka na osnovu ove Konvencije, u smislu člana 19, u vezi sa povratkom deteta neće se smatrati meritornom o bilo kom pitanju u vezi sa pravom na staranje.

Kako posebnim propisima nisu uređena pravila postupka pred redovnim sudom za primenu Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece, na osnovu odredaba člana 1. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku izdavanja naloga za povratak deteta, primenjuju se opšte odredbe Zakona o vanparničnom postupku, jer se ne radi o sporu za zaštitu povređenog ili ugroženog prava, da bi se neposredno mogle primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku, s obzirom na odredbe člana 19. ove Konvencije koja određuje pravnu prirodu naloga o povratku deteta, kao nemeritorne odluke.

Odluka doneta u postupku izdavanja naloga za povratak deteta u smislu člana 3. i 14. u vezi člana 19. navedne Konvencije po svojoj pravnoj prirodi nema karakter meritorne odluke o pravu na staranje, već hitnog izvršnog naloga za povratak deteta, kao privremene mere sui generis (privremene odluke posebne vrste) kojom se postupak odlučivanja o pravu na staranje deteta ne završava, pa je revizija protivnika predlagača BB u ovoj vanparničnoj stvari za izdavanje naloga o povratku maloletnog deteta nedozvoljena shodno odredbama člana 410. tačka 5. ZPP u vezi sa članom 27. Zakona o vanparničnom postupku, zbog čega je primenom člana 410. ZPP, odlučeno je kao u izreci.