Pobijana presuda zasnovana je na stanovištu da je tužiocu, bivšem zaposlenom tuženog u spornom vremenskom periodu isplaćen regres za korišćenje godišnjeg odmora u skladu sa odredbama članova 66. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 27/2015 ... 94/19 – Aneks III) i člana 77. Pravilnika o radu tuženog broj 152 od 11.06.2016. godine. Presuda je zasnovana na utvrđenju da ne postoji neisplaćena razlika između pripadajućeg i isplaćenog regresa, pošto je fiksni iznos od 33.000,00 dinara bez poreza i doprinosa uzet u obzir prilikom obračuna i isplate regresa tužioca u spornom periodu, a za obračun regresa uzima se u obzir prosečno isplaćena zarada po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za prethodnu godinu, a ne za poslednji mesec u godini koja prethodi godini kada se vrši obračun i isplata regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Tužilac uz reviziju nije priložio odluke sudova kao dokaz različitog postupanja u bitno istovrsnoj činjeničnoj situaciji, a po oceni Vrhovnog suda ne postoje ni druga pravna pitanja koja bi u konkretnoim slučaju opravdavala odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj, pa je odluka u stavu prvom izreke, doneta na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujuću dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410 stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 30.11.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela presude od 6.577,55 dinara (član 28. ZPP) ne prelazi zakonom predviđeni imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković