Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Predmet tražene pravne zaštite je naplata potraživanja koje tužilja ima po presudi Osnovnog suda u Vranju P1 1795/16 od 22.06.2017. godine, po rešenju Osnovnog suda u Vranju II 5524/2017 od 01.11.2017. godine i zaključku Javnog izvršitelja Aleksandra Nikolića iz Vranja II 4157/2017 od 08.11.2017. godine, a radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev usvojen doneta je primenom odredbe člana 14. stav 1. Zakona o stečaju i 414. Zakona o obligacionim odnosima na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je tužena osnivač pravnog lica na koje se ne primenjuje Zakon o stečaju za obaveze prema poveriocima, pa je, kao solidarni dužnik, u obavezi da tužilji isplati predmetno potraživanje. Odluka koja se pobija posebnom revizijom ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kako je u ovom predmetu, a zastarelost na koju tužena u reviziji ukazuje zavisi od docnje, što je činjenično pitanje pa, s tim u vezi, nema uslova za ujednačavanje sudske prakse.

Iz navedenih razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi sa članom 441. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim u slučaju kada se tužba odnosi na novčano potraživanje u kom slučaju se za dozvoljenost revizije primenjuju isti uslovi kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje (član 403. stav 3. ZPP). Tom odredbom zakona propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 29.05.2025. godine, a vrednost pobijenog dela pravnosnažne presude je 63.466,84 dinara.

Imajući u vidu da se tužbeni zahtev ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, odnosno da se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku kod koje je revizija uvek dozvoljena, a da je pobijana vrednost predmeta spora ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković