Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pobijana presuda je doneta na osnovu utvrđenih činjenica da su tužioci upisani u javnim knjigama kao suvlasnici na parceli broj 2256/5 KO ..., površine 282 m2, gradskog građevinskog zemljišta, njiva 2. klase, koja se vodi kod Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad 1, u listu nepokretnosti broj ... Predmetna parcela broj 2256/5 KO ... nalazi se u Mesnoj zajednici ..., naseljenom mestu Novi Sad, Opština Novi Sad i prema Planu generalne regulacije prostora za porodično stanovanje u zapadnom delu Grada Novog Sada i prema Planu detaljne regulacije ... u Novom Sadu u celosti je namenjena za javnu saobraćajnu površinu – regulaciju ulice Desanke Maksimović. Predmetna parcela je faktički po načinu korišćenja u celosti javno zemljište u površini od 282 m2, odnosno površina javne namene, deo celine ulice Desanke Maksimović koja je kompletno opremljena komunalnom infrastrukturom i to vodnom strukturom (vodovod i kanalizacija elektroenergetskom, gasnom i telekomunikacionom infrastruktorom), dok je saobraćajna površina izgrađena od asfaltnog zastora. Realna tržišna vrednost predmetne parcele je u iznosu od 240 evra po m2, odnosno 28.146,41 dinar po m2, što ukupno za celu parcelu iznosi 7.937.287,62 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tuženog u ovom sporu nije dozvoljena.

U sporovima za isplatu naknade za zemljište koje je bez sprovedenog upravnog postupka i postupka određivanja naknade de facto oduzeto od njegovog vlasnika i izvršeno zauzeće izgradnjom ulice, postoji ujednačena sudska praksa po pitanju pasivne legitimacije i visine naknade, kojoj pobijana presuda nije suoprotstavljena. U ovom sporu nema potrebe za razmotranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Navodima revidenta ukazuje se na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ( ukazuje da se sudovi nisu bavili pitanjem ko je predmetne parcele pretvorio u javne površine) što nije pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužžba je podneta 06.06.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je protivvrednost iznosa od 12.089,60 eura.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi cenzus iz odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, to je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković