Tuženi je u odgovoru na reviziju.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije.

Tužbom podnetom dana 24.04.2023. godine tužioci su zahtevali poništaj Odluke o prinudnom otkupu akcija broj 776/2 Skupštine akcionarskog društva tuženog od 20.03.2023. godine, koja tužba je u tom delu odbačena primenom odredbe člana 520. stav 1. Zakona o privrednim društvima, jer je podneta po isteku roka od 30 dana od donošenja odluke o prinudnom otkupu. Tužbeni zahtevi tužilaca da sud obaveže tuženog da tužiocima na ime izmakle koristi solidarno isplati iznos od 90.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.04.2023. godine do isplate je odbijen, zbog neispunjenosti uslova za osnovanost tužbenog zahteva propisanih odredbama iz članova 154, 155. i 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima.

Posebna revizija služi kao izuzetno vanredno pravno sredstvo, čiji cilj nije preispitivanje pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije dovoljno da bi se o reviziji odlučivala kao o posebnoj. Revident ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka koje bi ukazivale na postojanje različite sudske prakse. U konkretnom predmetu nema pravnih pitanja od opšteg interesa, niti pravnih pitanja koje bi trebalo razmotriti u interesu ravnopravnosti građana. Tužilac ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, odredaba člana 376. Zakona privrednim društvima, i pomenutih odredaba Zakona o obligacionim odnosima. Nije potrebno novo tumačenje prava koje je primenjeno u donošenju pobijane odluke. Ukazivanje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. a u vezi sa članom 8. ZPP, povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, i povredu iz odredbe člana 374. stav 1. u vezi sa članom 355. stav 4. Zakona o parničnom postupku, kao i ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, nisu osnovi za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Stoga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, kao što je rešenje o odbacivanju tužbe, nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Kako je označena vrednost predmeta spora 90.000,00 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi cenzus propisan odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena, te je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Odluku u stavu trećem izreke, Vrhovni sud, doneo je primenom odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković