Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milka Vukomanović, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 3962/20 od 09.03.2023. godine, u sednici održanoj 11.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 3962/20 od 09.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 3962/20 od 09.03.2023. godine, u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18617/17 od 28.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog tuženog za zastoj postupka. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 320,73 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.02.2014. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 94.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka isplati zakonsku zateznu kamatu od 28.10.2019. godine do izvršnosti presude.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 3962/20 od 09.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda, u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu za isplatu manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. O pravu tužioca, nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, koje ne odstupa od pravnog shvatanja Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.01.2017.godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.12.2015. godine. Vrednost predmeta spora je 320,73 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković