.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2215/2025
03.06.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca Proizvodno prometno preduzeće „Ćira“ DOO Mionica, čiji je punomoćnik Slavica Ćirović, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Tadić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3352/24 od 03.04.2025. godine, u sednici održanoj 03.06.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3352/24 od 03.04.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3352/24 od 03.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Mionici P 38/2020 od 06.03.2023. godine ispravljenom rešenjem istog suda P 38/2020 od 10.05.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu na ime materijalne štete isplati 692.312,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.02.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke ,obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 165.446,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3352/24 od 03.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Mionici P 38/2020 od 06.03.2023. godine ispravljena rešenjem istog suda P 38/2020 od 10.05.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete učinjena na radu od strane zaposlenog, a odluka o usvajanju tužbenog zahteva doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Navodima revizije tužene ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i bitne povrede odredaba parničnog postupka što nisu razlozi za izjavljivanje posebne revizije a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, u svakom konkretnom slučaju.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 14.02.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 692.312,50 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na novčana potraživanja u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
