Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladan Ivanović, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP i člana 265. stav 1. ZKP i člana 262. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan zahtev i ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je sud na pogrešan način primenio odredbu člana 262. ZKP, navodeći da se zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka može podneti najkasnije na glavnom pretresu, odnosno do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka pred drugostepenim sudom, kada se može zahtevati najkasnije na javnoj sednici, odnosno pre toga u pravnom leku ili u odgovoru na pravni lek. Dalje se navodi da pravo podnosioca zahteva da visinu troškova opredeli nakon okončanja postupka i podnese zahtev naknadno nije ograničeno propisanim rokom i da u tom smislu ne postoji vremensko ograničenje predviđeno odredbom Zakonika o krivičnom postupku. Branilac citira odredbu člana 262. stav 2. ZKP, koja je prestala da važi, te ističe prekluzivni rok za podnošenje zahteva za naknadu troškova postupka od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. člana 262. ZKP. Dalje se navodi da se ne može dovesti u pitanje pravo okrivljenog na naknadu troškova postupka činjenicom da je branilac imao mogućnost da opredeli visinu troškova odbrane do zaključenja glavnog pretresa ili u odgovoru na žalbu.

Izložene navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 262. stav 1. ZKP, u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiće se ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, a stavom 2. istog člana, propisano je da, ako nedostaju podaci o visini troškova – posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave.

Iz navedenog jasno proizlazi da se o obavezi naknade troškova krivičnog postupka mora odlučiti presudom kojom se rešava o krivici, a što dalje znači da sud tokom trajanja krivičnog postupka, sve do njegovog pravnosnažnog okončanja mora znati ko i koje troškove potražuje da bi odlučio o njihovoj osnovanosti, a o visini istih troškova eventualno može odlučivati i po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka.

Odredbom člana 267. ZKP, propisano je da o dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka – odlučuje taj sud, shodno odredbi člana 261. do 266. ovog zakonika.

Da bi o tome odlučio, sud pravnog leka mora imati zahtev za naknadu troškova. Stoga u postupku po pravnim lekovima, zahtev za naknadu troškova mora biti postavljen u podnetom pravnom leku ili odgovoru na žalbu u konkretnom slučaju, ili do okončanja postupka po pravnom leku (sednice veća ili pretresa pred drugostepenim sudom).

Dakle, iako branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da ZKP ne propisuje izričito vremensko ograničenje za podnosioca da opredeli visinu troškova krivičnog postupka, Vrhovni sud je na sednici Krivičnog odeljenja od 30.05.2025. godine, zauzeo stav da okrivljeni i branilac zahtev za naknadu troškova treba da istaknu do završetka glavnog pretresa, a zahtev za naknadu troškova koji nastanu pred sudom pravnog leka u pravnom leku ili do završetka javne sednice ili pretresa, ukoliko su održani.

Imajuću u vidu navedeno, pravilno je pravnosnažnim rešenjima zahtev za naknadu troškova koje je okrivljeni imao u krivičnom postupku odbijen kao neosnovan, a okrivljenom dosuđena naknada na ime odgovora na žalbu protiv prvostepene presude, koju je istakao u zahtevu za naknadu troškova od 11.09.2025. godine.

Kako u konkretnom slučaju branilac okrivljenog nije istakao zahtev za naknadu troškova do završetka glavnog pretresa, odnosno nije ga istakao u završnoj reči, a ni u žalbenom postupku, to samim tim, nakon ovog procesnog momenta isti više nije mogao biti istaknut, s obzirom da sud posle pravnosnažnog okončanja postupka ne može odlučivati o obavezi naknade troškova, saglasno odredbi člana 262. ZKP, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ističe povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković