U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Vitić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Đikanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca i reviziji tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1716/16 od 13.06.2016. godine, u sednici održanoj 17.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1716/16 od 13.06.2016. godine, kao nedozvoljena.

ODBIJA SE revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1716/16 od 13.06.2016. godine, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P 1801/15 od 06.04.2016. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu, na ime naknade nematerijalne štete, isplati 980.000,00 dinara i to za fizičke bolove 180.000,00 dinara, za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 500.000,00 dinara i za strah 300.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. U drugom stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 152.475,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1716/16 od 13.06.2016. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Užicu P 1801/15 od 06.04.2016. godine, pa je tužena obavezana da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: za fizičke bolove 180.000,00 dinara, za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 400.000,00 dinara i za strah 200.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 06.04.2016. godine do isplate, dok je u preostalom delu zahtev tužioca odbijen kao neosnovan i to za strah u iznosu od 100.000,00 dinara i za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti u iznosu od 100.000,00 dinara. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 164.000,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Takođe je i tužena protiv navedene drugostepene presude blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Međutim, tužilac je izjavio reviziju protiv nepreinačenog dela pravnosnažne presude, pa se u odnosu na njega, dozvoljenost revizije ne ispituje prema navedenoj odredbi.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Taj iznos je prema članu 23. stav 3. Zakona i izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), relevantan za ocenu dozvoljenosti revizije u svim postupcima koji su pravosnažno okončani nakon stupanja na snagu navedenih izmena.

Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.03.2014. godine, a vrednost pobijanog nepreinačenog dela pravnosnažne presude donete 13.06.2016. godine je 200.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovaj imovinsko-pravni spor pravosnažno rešen 13.06.2016. godine, posle stupanja na snagu navedenih izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku, u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, a da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u prvom stavu izreke ove odluke.

Revizija tužene je u odnosu na preinačujući deo pobijane presude, dozvoljena na osnovu citiranog člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u vanbračnoj zajednici sa tuženom, a stanovali su u stambenom objektu, u vlasništvu tužene, koji se nalazi na .... Tokom ove vanbračne zajednice, dana 21.10.2011. godine, na osnovu službene beleške Policijske uprave u ..., a nakon prijave dežurnog medicinskog radnika bolnice u ..., utvrđeno je da je nepoznato lice napalo tužioca i zadalo mu više udaraca sekirom po glavi, dok je tužena bila u krevetu pored njega i videla je ceo događaj. Zatim je tužilac, dana 24.10.2011. godine, pred policijskim službenicima izjavio da je tužena bila u toaletu prilikom navedenog događaja i da ništa nije videla, ali da je odmah obavestila policiju. Naknadno je tužilac, dana 19.01.2013. godine, policijskim službenicima prijavio da ga je u stvari sekirom udarila tužena, ali da prijavu tada policiji nije podneo protiv nje, zato što je počela da mu preti slanjem SMS poruka. U izveštaju Policijske uprave u ... od 10.05.2013. godine, navedeno je da postoji osnovana sumnja da je tužena izvršila krivično delo teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakona, na štetu tužioca. Naredbom Osnovnog javnog tužilaštva u ... od 18.11.2013. godine, odloženo je krivično gonjenje osumnjičene BB iz ... zbog navedenog krivičnog dela, a rešenjem istog tužilaštva od 19.12.2013. godine, krivična prijava Policijske uprave u ... od 10.05.2015. godine koja je podneta protiv osumnjičene BB zbog navedenog krivičnog dela je odbačena. Ovo zato što je izvršila obavezu iz člana 283. stav 1. tačka 2. Zakona o krivičnom postupku, određenu naredbom Osnovnog javnog tužilaštva u ... od 18.11.2013. godine, uplatom 50.000,00 dinara u korist Crvenog krsta u .... Drugostepeni sud je zaključio da je tužena tužiocu nanela štetu u vezi koje traži naknadu, kao i da nema drugih dokaza i mogućnosti za utvrđivanje činjenice kako je došlo do povređivanja tužioca.

Medicinskim veštačenjima je utvrđeno da je, usled navedene teške telesne povrede, tužiočeva životna aktivnost umanjena za 25%. Posledica navedene povrede je oštećenje mozga i kostiju svoda lobanje, koje se ogleda u usporenom i otežanom mišljenju, pamćenju i koncentraciji, a što je direktna posledica oštećenja moždanog tkiva. Kod tužioca su i ranije postojala oboljenja koja se odnose na duševne poremećaje zbog upotrebe opijata i hroničnog zapaljenja jetre uzrokovanog virusom, kao i uslovima u kojima se tužilac nalazio nakon otpuštanja iz bolnice, jer je putovao prevoznim sredstvima, nije mirovao i nije imao odgovarajući higijensko-dijetetski režim, te je i njegova bolest doprinela umanjenju životne aktivnosti. Tužilac je trpeo fizičke bolove jakog intenziteta u trajanju dva dana, srednjeg intenziteta u trajanju od dve nedelje i bolove lakog intenziteta u trajanju od dva meseca. Takođe je trpeo i strah, i to sekundarni strah jakog intenziteta u trajanju od tri dana u vidu jakog straha za posledice i eventualne komplikacije povreda i u vidu straha za tok i ishod lečenja, pošto je zadobio tešku telesnu povredu glave odnosno kostiju lobanje, i s obzirom na lokalizaciju povreda i činjenicu da je operisan kao i s obzirom na sam način povređivanja. Trpeo je i sekundarni strah srednjeg intenziteta u trajanju od dvadesetpet dana u vidu straha za posledice povređivanja i za ishod lečenja, a nakon toga strah slabog intenziteta još šezdeset dana. Tužiočeva ranija bolest doprinela je umanjenju životne aktivnosti sa 20%, dok je 80% umanjenju životne aktivnosti doprineo postupak tužene.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da je osnovan tužbeni zahtev za naknadu štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova, dok je delimično osnovan tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled umanjenja životne aktivnosti, i za pretrpljeni strah.

Prilikom odlučivanja o naknadi štete, drugostepeni sud je pravilnom primenom člana 192. Zakona o obligacionim odnosima, umanjio iznos štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti za 20%, imajući u vidu da je u tom procentu tužilac doprineo nastanku ovog vida štete.

Takođe je drugostepeni sud pravilnom primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima odlučio o visini naknade.

U pobijanoj odluci dati su jasni i iscrpni razlozi o tome zbog čega je osnovan u celosti tužbeni zahtev za naknadu štete za pretrpljene fizičke bolove, a delimično i tužbeni zahtev za naknadu štete zbog duševnih bolova usled umanjenja životne aktivnosti i straha. Drugostepeni sud je za svoju odluku dao potpune razloge, koje ovaj sud prihvata, pri tom pravilno primenjujući materijalno pravo, pa se neosnovano revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešio kada je zaključio da tužena nije prouzrokovala štetu tužiocu. Stoga su suprotni navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešno zaključivanje drugostepenog suda, a time i na pogrešnu primenu materijalnog prava, neosnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić