Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 142/17 od 24.02.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog Fikreta Redžovića i presuda Višeg suda u Kragujevcu K 79/15 od 04.11.2016. godine je potvrđena. Tom presudom odbačene su kao nedozvoljene žalbe punomoćnika oštećenog AA i punomoćnika oštećenih policijskih službenika VV, BB i GG, advokata Munevera Kuča.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, dostavio braniocu okrivljenog Fikreta Redžovića, advokatu Vladimiru Jankoviću, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 322/17 od 12.06.2017. godine je osnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 322/17 od 12.06.2017. godine ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u korist okrivljenog Fikreta Redžovića.

Naime, po nalaženju ovoga suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su nižestepeni sudovi, dajući u obrazloženju pobijanih presuda razloge o obliku krivice okrivljenog u odnosu na radnju izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 7. KZ u vezi člana 30. KZ iste učinili nejasnim i u znatnoj meri protivrečnim, na taj način što je Viši sud u Kragujevcu u obrazloženju pobijane presude analizirao samo direktan umišljaj okrivljenog koji mu je dispozitivom optužnice javnog tužioca i stavljen na teret, dok je Apelacioni sud u Kragujevcu, dajući razloge o obliku krivice okrivljenog Fikreta Redžovića ukazao da je isti kritičnom prilikom postupao sa eventualnim umišljajem isticanjem da se umišljaj okrivljenog Fikreta Redžovića, obzirom da se radi o jedinstvenom događaju i pucanju iz istog oružja u kontinuitetu najpre u zlatari, a zatim i na ulici mora utvrđivati u odnosu na sve radnje koje mu se optužbom stavljaju na teret, a da način i okolnosti pucanja ispred zlatare (pri čemu je jedan od dva policijska službenika sigurno povređen projektilom koji je iz puške ispalio okrivljeni, ali posle odbijanja o tvrdu podlogu), ne ukazuje ni na svest okrivljenog da policijske službenike može lišiti života ni na njegovo pristajanje na tu mogućnost, te da stoga pucanje u zlatari ni prema optužbi nije upravljeno na lišenje života bilo kog lica.

Na izneti način, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su razloge o obliku krivice okrivljenog u odnosu na radnju izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 7. KZ u vezi člana 30. KZ učinili nejasnim i u znatnoj meri protivrečnim i na taj način su učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na šta se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Pored toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su nižestepeni sudovi navodima da nije na nesumnjiv način utvrđeno da je umišljaj okrivljenog bio usmeren na lišenje života oštećenih, a što je sudovima predstavljalo osnov da ovog okrivljenog na osnovu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP oslobode od optužbe da je počinio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 7. KZ u vezi člana 30. KZ, učinili povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 114. stav 1. tačka 7. KZ u vezi člana 30. KZ u korist okrivljenog Fikreta Redžovića.

Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz dispozitiva podignute optužnice Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru Kt 152/09 od 27.09.2011. godine koju je javni tužilac tokom daljeg toka krivičnog postupka menjao, a u kome je navedeno da je okrivljeni Fikret Redžović dana 07.12.2009. godine, oko 17 časova, u Novom Pazaru, u ulici 7. jula, neposredno ispred zlatarske radnje ''ŽŽ'', pokušao da liši života policijske službenike u vezi sa vršenjem njihove službene dužnosti i pri tom sa umišljajem doveo u opasnost život još nekog lica, na taj način što je nakon dolaska policijskih službenika PU Novi Pazar BB, GG i VV, koji su po prijavi NN lica da neko ''pljačka zlataru'', kao članovi interventne patrole preduzeli službene radnje u obavljanju poslova bezbednosti, došli na lice mesta, pa nakon što je policijski službenik oštećeni BB uspeo da liši slobode okrivljenog ZZ, iz neposredne blizine, najpre uperio automatsku pušku marke ''...'', model ''...'', kalibar 7,62h39mm, fabrički broj ..., u pravcu policijskog službenika oštećenog BB i zapretio mu da pusti okrivljenog ZZ, da bi potom odustao od pucanja u pravcu policijskog službenika oštećenog BB, jer je isti bio zaklonjen iza tela okrivljenog ZZ, a zatim, bežeći u pravcu svog parkiranog vozila marke ''...'' u kome ga je čekalo NN lice, zv. ''...'', ispalio 17 hitaca u pravcu policijskih službenika PU Novi Pazar, od kojih je jedan ispaljeni hitac pogodio policijskog službenika oštećenog GG u predelu desne šake, nanevši mu pri tom telesnu povredu lake prirode u vidu okrzotine, bez povreda tetive i mekih tkiva, a jedan ispaljeni hitac je pogodio policijskog službenika oštećenog VV u predelu desnog lakta i desne podlaktice, nanevši mu pri tom telesne povrede teške prirode u vidu strelne rane sa višestrukim prelomom desne lakatne kosti i oštećenjem žbičnog nerva i krvnih sudova u desnom lakatnom predelu, dok je jedan hitac pogodio prolaznika, oštećenog DD iz Novog Pazara, koji se nalazio kod zlatare ''II'', u predelu levog kolena, nanevši mu pri tom telesnu povredu teške prirode u vidu strelne rane sa višestrukim prelomom leve čašice i traumatskim oštećenjem krvnih sudova, ali krivično delo nije dovršio usled nepreciznosti pri ispaljivanju projektila, kao posledice toga što je prilikom pucanja trčao, odnosno blagovremeno pruženih lekarskih intervencija oštećenima, postupajući u uračunljivom stanju i sa umišljajem, iako je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, nesumnjivo proizilazi da su nejasni i nerazumljivi razlozi navedeni u pobijanim presudama, na osnovu kojih je okrivljeni oslobođen optužbe na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP za navedeno krivično delo, imajući pri tome u vidu i da je okrivljeni u navedenim okolnostima kako je utvrđeno u prvostepenoj presudi ispalio 17 hitaca sa malog rastojanja od oštećenih i to u pravcu oštećenog BB na rastojanju od 4 do 7 metara, dok je oštećeni GG od oštećenog BB bio udaljen od 4 do 6 metara nanevši im telesne povrede utvrđene u pobijanim presudama, na šta se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su nižestepeni sudovi pobijanim pravnosnažnim presudama time što su na osnovu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP oslobodili od optužbe okrivljenog Fikreta Redžovića da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 7. KZ u vezi člana 30. KZ povredili krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 114. stav 1. tačka 7. KZ u vezi člana 30. KZ u korist okrivljenog Fikreta Redžovića, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud po usvajanju zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u smislu odredbe člana 493. ZKP, doneo presudu kojom se ograničio samo na to da utvrdi povredu zakona, ne dirajući u pravnosnažnost pobijanih presuda.

Kako je ovaj sud utvrdio povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 114. stav 1. tačka 7. KZ u vezi člana 30. KZ u korist okrivljenog Fikreta Redžovića, to se, po oceni ovoga suda bespredmetnim pokazuje ukazivanje zahtevom javnog tužioca da je pobijanom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da kada nema krivice, nema ni krivičnog dela, tako da se okrivljeni mora osloboditi po osnovu odredbe člana 432. tačka 1) ZKP, a ukoliko se ne može dokazati da je okrivljeni učinio krivično delo za koje je okrivljen, donosi se oslobađajuća presuda iz razloga utvrđenih u članu 423. tačka 2) ZKP.

S tim u vezi ovaj sud ukazuje da je odredbom člana 14. stav 1. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 85/2005, 88/2005-ispr; 107/2005-ispr; 72/2009, 111/2009, 121/2012, 114/2013, 108/2014 i 94/2016), koji je važio u vreme preduzimanja radnje teškog ubistva koje je okrivljenom Fikretu Redžoviću dispozitivom optužnice javnog tužioca stavljeno na teret propisano da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, dakle, opšti pojam krivičnog dela obuhvata četiri konstitutivna elementa i to delo (radnju), predviđenost u zakonu, protivpravnost i krivicu, dok je odredbom člana 22. stav 1. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 85/2005, 88/2005-ispr; 107/2005-ispr; 72/2009, 111/2009, 121/2012, 114/2013, 108/2014 i 94/2016), propisano da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno, dakle, ukoliko sud utvrdi da nema dokaza o postojanju krivice okrivljenog kao konstitutivnog elementa ma kog krivičnog dela istoga ne može osloboditi po osnovu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo već isključivo po osnovu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP jer nije dokazano da je optuženi učinio krivično delo za koje je optužen.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                 Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić