Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 168/2018
13.02.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Srećka Mitrića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 1494/12 od 05.05.2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 820/17 od 15.11.2017. godine, u sednici veća održanoj 13.02.2018. godine, jednoglasno je, doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 1494/12 od 05.05.2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 820/17 od 15.11.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 1494/12 od 05.05.2017. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 04.10.2010. do 05.10.2010. godine, s`tim da će se ista izvršiti na taj način što okrivljeni ne sme napustiti prostorije u kojima stanuje na adresi prebivališta, uz primenu elektronskog nadzora. Okrivljeni ne sme napustiti prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija a ukoliko jednom u trajanju od 12 časova ili dva puta u trajanju od po šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne izdržava u zavodu za izvršenje kazne zatvora.
Istom presudom okrivljeni je obavezan, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, da oštećenoj DOO „BB“ iz ... plati novčani iznos kao u izreci presude, te da sudu naknadi troškove krivičnog postupka i paušala, kao u izreci presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 820/17 od 15.11.2017. godine, odbijene su, kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 1494/12 od 05.05.2017. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Srećko Mitrić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. i 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude sa naredbom da se postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je tačna tvrdnja u zahtevu da je drugostepeni sud u svojoj presudi, na strani 5, između ostalog naveo, da je prvostepeni sud pravilno cenio iskaz svedoka VV, u pogledu utvrđivanja činjenice da li su svedok GG kao direktor, te svedok DD i svedok VV kao knjigovođa u preduzeću „ĐĐ“ iz ... bili u mogućnosti da o bilo čemu odlučuju, a da pri tome VV kao svedok nije saslušana u krivičnom postupku. Ovde se očigledno radi o propustu drugostepenog suda, jer VV nije saslušana pred prvostepenim sudom kao svedok i prvostepena presuda ne zasniva se stoga na nezakonitom dokazu, pa nema ni povrede odredaba krivičnog postupka na koje se branilac poziva, s tim što ona nije učinjena ni u drugostepenom postupku, jer Apelacioni sud u Novom Sadu odluku je doneo nakon sednice veća na kojoj nije izvodio ni cenio dokaze, pa Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da se očigledna omaška u drugostepenoj presudi ne može smatrati povredom postupka u smislu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer dokaz saslušanje svedoka VV nije ni izveden.
Takođe, u podnetom zahtevu se navodi da je postupajuće veće u prvostepenom postupku odbilo da izvede dokaz saslušanjem VV i da isti uvrsti u dokazni materijal, kao i pisani nalaz i mišljenje stručnog saradnika okrivljenog AA, sa proizvoljnim i protivurečnim obrazloženjem da je isti nalaz dostavljen pre nego što je stručni saradnik položio zakletvu, a po stavu odbrane, iskaz navedenog svedoka i predmetni nalaz bi nesumnjivo doprineli pravilnoj primeni zakona na utvrđeno činjenično stanje.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da, kako se iznetim navodima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno odredbu člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te o istom sud nije meritorno odlučivao.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Olgica Kozlov, s.r.
Predsednik veća-sudija, Zoran Tatalović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić