U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Čedomir Golubović, advokat iz ..., protiv tuženog ''BB'' DOO ..., koga zastupa Branko Dimić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2446/18 od 12.12.2018. godine, u sednici održanoj 15.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2446/18 od 12.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 528/16 od 11.12.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno kao nezakonito rešenje od 01.09.2015. godine o otkazu ugovora o radu od 01.06.2010. godine i obavezan tuženi da je vrati na rad u roku od osam dana od dostavljanja prepisa presude. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu u kojem je tužilja tražila da se obaveže tuženi da je rasporedi na poslove koje je obavljala u vreme donošenja osporenog rešenja. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužilji 120.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana stupanja svojstva izvršnosti presude, pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog da se obaveže tužilja da naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2446/18 od 12.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova nastalih u drugostepenom postupku.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni povrede iz člana 374. stav 1. tačka 8. ZPP na koju se u reviziji ukazuje jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno prvostepenom presudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na poslovima ..., prema ugovoru o radu od 01.06.2010. godine. Tuženi je doneo rešenje 01.09.2015. godine o otkazu ugovora o radu tužilji zbog prestanka potrebe za njenim radom, te da joj radni odnos prestaje sa danom 02.09.2015. godine, na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. U uvodu navedenog rešenja navedeno je da ga je doneo direktor društva, odnosno tuženi. Na mestu označenom ''direktor društva'' rešenje je potpisala ''za direktora'' tuženog VV, menadžer ... prema ovlašćenju broj 899 od 24.08.2015. godine kojim je direktor tuženog ovlastio: ''da može u ime i račun društva u odsustvu direktora društva u periodu od 29.08. do 18.09.2015. godine, uključujući i te datume u okviru poslovnih delatnosti društva da preduzima menične obaveze i obaveze jemstva, zaključuje i potpisuje ugovor o zajmu i kreditu, odluke o zalaganju i zaduženju, kao i svu prateću dokumentaciju, zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuđenjem ili opterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje i u drugim pravnim licima, kao i da potpisuje svu neophodnu dokumentaciju vezano za redovno i uobičajeno poslovanje društva, kao i druge pravne i poslovne akte iz oblasti dužničko- poverilačkih odnosa koji imaju za cilj nastanak ili realizaciju prava i obaveza društva''. Potpis na rešenju o otkazu ugovora o radu ne odgovara uvodu rešenja jer je utvrđeno da je direktor tuženog u vreme donošenja rešenja bio GG, a osporeno rešenje umesto direktora potpisala menadžer ... VV.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili rešenje o otkazu i obavezali tuženog da tužilju vrati na rad.

Stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Prema članu 192. stav 1. tačka 1. i stav 2. Zakona o radu o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje u pravnom licu nadležni organ kod poslodavca odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste. Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.

U konkretnom slučaju, iz sadržine ovlašćenja VV proizlazi da ona nije imala ovlašćenje da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa u smislu citirane zakonske odredbe. Zbog toga su nižestepeni sudovi pravilno usvojili zahtev tužilje i poništili ovako doneto rešenje. Pravna posledica poništaja rešenja o otkazu je reintegracija tužilje (član 191. stav 1. Zakona o radu).

Nisu osnovani ni revizijski navodi da je sud pogrešno protumačio sadržinu ovlašćenja VV. Naime, prema Zakonu o radu, da bi lice koje menja direktora bilo ovlašćeno da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, mora biti za to ovlašćeno upravo na tako definisan način, čega u konkretnom slučaju nema. S tim u vezi nisu osnovani ni revizijski navodi da je otkazivanje ugovora o radu vezano za redovno i uobičajeno poslovanje društva.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić