Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ristić, advokat iz ..., protiv tužene BB, čiji je punomoćnik Branislav Tomašev, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 166/19 od 21.06.2019. godine, u sednici održanoj 20.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 166/19 od 21.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu P1 223/18 od 28.02.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke odbačena je, kao neblagovremena, tužba kojom je tužilac tražio da se poništi rešenje tužene od 20.09.2017. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu, te da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 52.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž1 166/19 od 21.06.2019. godine, žalba tužioca je odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje potvrđeno u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odlučeno je da se troškovi odgovora na žalbu ne dosuđuju.

Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio zaposlen kod tužene do 20.09.2017. godine, kada je doneto rešenje o otkazu ugovora o radu primenom člana 77. Zakona o stečaju, odnosno zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja nad tuženom. Rešenje o otkazu tužiocu je uručeno 25.09.2017. godine, a tužbu sudu radi poništaja ovog rešenja, podneo je 03.01.2018. godine.

U postupku je utvrđeno da je rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu od 04.05.2017. godine pokrenut prethodni stečajni postupak. Rešenjem tog suda od 20.09.2017. godine, nad tuženom je otvoren postupak stečaja, ali je isto ukinuto odlukom Privrednog apelacionog suda od 24.11.2017. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu od 18.01.2018. godine ponovo je otvoren stečajni postupak nad tuženom, a navedeno rešenje ukinuto je rešenjem Privrednog apelacionog suda od 07.03.2018. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. U nastavku postupka, predlagač je podneskom od 23.11.2018. godine povukao predlog za pokretanje stečajnog postupka nad tuženom, pa je Privredni sud u Kragujevcu rešenjem od 26.11.2018. godine obustavio prethodni stečajni postupak i ukinuo mere obezbeđenja izvršenja od 04.05.2017. godine. Nakon donošenja rešenja Privrednog apelacionog suda od 07.03.2018. godine tužena je u APR-u, po službenoj dužnosti, upisana kao aktivno privredno društvo.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanom odlukom tužba tužioca je odbačena, uz zaključak nižestepenih sudova da je podneta po isteku zakonom propisanog roka za podnošenje tužbe za poništaj rešenja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 195. Zakona o radu („Sl.glasnik RS“ broj 24/05, ... i 13/17), propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom (stav 1), a rok za pokretanje spora je 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava (stav 2).

Odredbom člana 77. Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS“ br. 104/09, ... i 83/14) propisano je da je otvaranje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima (stav 1), a da odluku o otkazu donosi stečajni upravnik, koji odlučuje i kome od zaposenih će po ovom osnovu prestati radni odnos (stav 2. i 3). Osim stava 4. člana 77. koji reguliše zarade zaposlenih, odredbe ovog Zakona ne regulišu druga prava zaposlenih kod poslodavca nad kojim je otvoren postupak stečaja, zbog čega se na zaštitu eventualno povređenih prava iz radnog odnosa primenjuju odredbe Zakona o radu, kao posebnog zakona.

Imajući ovo u vidu, kao i imperativni karakter odredbe član 195. Zakona o radu, kojim je određen rok za podnošenje tužbe za zaštitu prava iz radnog odnosa, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se ovaj rok ima primeniti i u slučaju kada je zaposlenom prestao radni odnos zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja stečaja nad poslodavcem, pri čemu je bez uticaja da li je rešenje o otvaranju postupka stečaja ukinuto, kako to pogrešno nalazi tužilac, kao i kada je i da li je postupak stečaja nad poslodavcem obustavljen.

Dakle, rok za podnošenje tužbe za zaštitu prava iz radnog odnosa, iz člana 195. Zakona o radu, je prekluzivan – materijalno-pravni rok, što znači da se propuštanjem ovog roka gubi pravo na podnošenje tužbe sa takvim zahtevom, pa je i sud dužan da o blagovremenosti tužbe vodi računa po službenoj dužnosti.

Kako je u konkretnom slučaju tužilac pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu primio 25.09.2017. godine, a tužbu sa zahtevom za poništaj rešenja o otkazu podneo 03.01.2018. godine, dakle po proteku prekluzivnog roka od 60 dana, propisanog članom 195. stav 2. Zakona o radu, od prijema rešenja odnosno od saznanja za eventualnu povredu prava, to je tužba neblagovremena i kao takva pravilno odbačena.

Na osnovu iznetog Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić