.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4310/2019
31.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Rakočević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Stanković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2578/18 od 16.10.2018. godine, na sednici održanoj 31.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2578/18 od 16.10.2018. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Nišu, presudom P 2369/14 od 11.12.2017. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete za 2007. godinu, iznos od 400.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe pa do isplate (stav prvi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 118.400,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom izvršenja, kao i da tuženom na dosuđeni iznos troškova plati zakonsku zateznu kamatu od dana izvršnosti presude (stav drugi izreke).
Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž 2578/18 od 16.10.2018. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P 2369/14 od 11.12.2017. godine.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačenja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava.
Apelacioni sud u Nišu, rešenjem R3 41/19 od 15.10.2019. godine, izjasnio se, da ne predlaže Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2578/18 od 16.10.2018. godine.
Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04, 111/09, 36/11 i 53/13-US), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba je podneta 29.12.2009. godine. Predmet tužbenog zahteva je naknada štete u iznosu od 400.000,00 dinara.
Odredbom člana 394. stav 2. ZPP je bilo propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine), je propisano, da, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 150. stav 1. ZPP je propisano da, sud će prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti.
Prema tome, ceneći sve okolnosti u konkretnoj situaciji, troškovi na ime odgovora na reviziju, nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, shodno odredbi člana 150. stav 1. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu čl.404. i 161. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
