U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Milan Lazarević advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu i JP „BB“ ... - Ogranak „BB1“, iz ..., kao pravnog sledbenika „BB“ JP „BB2“ ..., čiji je punomoćnik Dragan Živković advokat iz ..., radi utvrđenja, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1829/16 od 25.01.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 31.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1829/16 od 25.01.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 939/15 od 08.02.2016. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je u stalnom radnom odnosu kod tuženog JP „BB“ ... - Ogranak „BB1“, kao pravnog sledbenika „BB“ - JP „BB2“ ..., te da se obaveže ovaj tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tuženi solidarno obavežu da mu na ime naknade materijalne štete nastale nezakonitim i nepravilnim radom njihovih organa isplate izgubljene zarade za period od 26.09.2003. godine do 26.03.2015. godine i to pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na iznose izgubljene zarade za period od 26.09.2003. godine do 26.03.2015. godine uplate, u njegovu korist, kod nadležnog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom četvrtim izreke, odbačena je tužba u delu zahteva kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je nepravilnim radom i propustom organa tužene Republike Srbije vođen krivični postupak protiv tužioca, što je dovelo do otkaza ugovora o radu od 03.04.2003. godine donošenjem rešenja od strane „BB“ - JP „BB2“ ..., kaopravnog prethodnika tuženog JP „BB“ ... - Ogranak „BB1“ iz ..., broj .. od 26.09.2003. godine. Stavom petim izreke, odbačena je tužba u delu zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi JP „BB“ ... - Ogranak „BB1“ iz ... da tužioca rasporedi na radno mesto vozača teretnih vozila ili drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. Stavom šestim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka i to tuženoj republici Srbiji u iznosu od 30.000,00 dinara i tuženom JP „BB“ ... - Ogranak „BB1“ iz ... u iznosu od 46.855,00 dinara. Stavom sedmim izreke, tužilac je oslobođen od plaćanja sudskih taksi u ovom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1829/16 od 25.01.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 939/15 od 08.02.2016. godine u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je preko punomoćnika blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Drugotuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca. Nije tražio troškove za sastav odgovora na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem „BB“ JP „BB2“ ... od 26.09.2003. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu broj .. od 03.04.2003. godine zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 6. stav 1. tačka 18. ugovora o radu, koja se sastoji u protivpravnom prisvajanju imovine preduzeća sa namerom da sebi ili drugom pribavi materijalnu korist. Tužilac je bio zaposlen na poslovima vozača teretnih vozila. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Lazarevcu K. 215/09 od 10.05.2009. godine tužilac je oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo pronevere u produženom trajanju iz člana 251. stav 1. KZ RS. U toku trajanja krivičnog postupka, tužilac nije bio u pritvoru, niti je bio lišen slobode, a takođe nije vodio ni radni spor za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 26.09.2003. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano u izjavljenoj reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tužene Republike Srbije, s`obzirom da republika nikada nije bila poslodavac tužiocu, niti je donela rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca, pa se tako tužilac sa tuženom Republikom Srbijom ne nalazi u materijalnopravnom odnosu. Takođe, tužiocu ne pripada naknada štete ni po osnovu člana 560. Zakonika o krivičnom postupku, jer nije bio neosnovano lišen slobode, niti neosnovano osuđen u vođenom krivičnom postupku protiv njega. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužilac nema pravo na naknadu eventualne materijalne štete u vidu izgubljene zarade ni zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene Republike Srbije, koji nije dokazao.

Naime, tužilac je bio u radnom odnosu kod pravnog prethodnika tuženog JP „BB“ ... - Ogranak „BB1“ iz ..., tada „BB“ - JP „BB2“ ..., koji je posebno pravno lice, i isti mu otkazao ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 6. stav 1. tačka 18. Ugovora o radu, koja se sastoji u protivpravnom prisvajanju imovine preduzeća sa namerom da sebi ili drugom pribavi materijalnu korist. Tužilac nije u smislu člana 122. stav 1. i 2. Zakona o radu pokrenuo spor pred nadležnim sudom radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog, zbog čega je isto konačno i pravnosnažno. U takvoj situaciji, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da nema nezakonitog, niti nepravilnog rada tuženog JP „BB“ ...- Ogranak „BB1“ iz ... kao pravnog sledbenika tužiočevog poslodavca. Kako tužilac nije vodio spor za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i isto rešenje nije proglašeno nezakonitim, ne postoji osnov za obavezivanje tuženih na isplatu naknade štete u visini izgubljene zarade i uplate doprinosa.

Takođe, pravilno je prvostepeni sud odbacio tužbu u delu zahteva kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je nepravilnim radom i propustom organa tužene Republike Srbije pokrenut i vođen krivični postupak protiv njega što je dovelo do otkaza ugovora o radu, nalazeći da se takvim zahtevom traži utvrđenje činjenica i da zbog toga nisu ispunjeni uslovi iz člana 194. stav 3. ZPP. U delu zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi JP „BB“ ... - Ogranak „BB1“ iz ... da tužioca rasporedi na radno mesto vozača teretnih vozila ili drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, tužba je pravilno odbačena iz razloga što odlučivanju o zahtevu ovakve sadržine ne spada u sudsku nadležnost, u smislu člana 16. ZPP.

Kako se ni odluka Evropskog suda za ljudska prava na koju se tužilac poziva i koju prilaže uz reviziju ne odnosi na istovetnu činjenično-pravnu situaciju kao onu koja je predmet ovog spora, Vrhovni kasacioni sud istu nije posebno razmatrao.

Navode revizije tužilac u postupku nije dokazao, za razliku od tuženih koji su, i prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, izvedenim dokazima u postupku dokazali neosnovanost tužbenog zahteva.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

 

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić