U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Biljane Dragojević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Krstić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, VP ... Vranje, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2741/2017 od 22.11.2017. godine, u sednici održanoj 05.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2741/2017 od 22.11.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju P 1226/16 od 22.02.2017. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 1226/16 od 07.04.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati potraživanje po osnovu kapitalizirane rente za jednokratnu isplatu, na ime materijalne štete po osnovu razlike od isplaćene do novoutvrđene visine rente zbog nemogućnosti bavljenja dopunskom delatnošću zbog promenjenih okolnosti za period od 14.10.2016. godine pa do 65. godine života tužioca na dan obračunskog roka 14.10.2016. godine iznos od 14.636.970,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.10.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, promenjena je visina rente utvrđena presudom Osnovnog suda u Vranju P 1718/13 od 19.07.2013. godine, tako što umesto iznosa od 66.758,28 dinara, zbog promenjenih okolnosti tužiocu, dosuđena je mesečna renta od 125.968,83 dinara i obavezana tužena da tužiocu na ime materijalne štete po osnovu razlike od isplaćene do novoutvrđene visine rente, zbog nemogućnosti bavljenja dopunskom delatnošću – pčelarstvom, usled promenjenih okolnosti za period od podnošenja tužbe 21.04.2015. godine do 14.10.2016. godine isplati ukupan iznos od 1.05.978,39 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.10.2016. godine do isplate, kao i da tužiocu plaća mesečnu rentu od 125.968,83 dinara počev od 15.10.2016. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, do 05. u mesecu za prethodni mesec, dok će zaostale rate isplatiti u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 214.575,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2741/2017 od 22.11.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), i našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je, kao vojni rezervista bio učesnik rata 1999. godine i povređen je 15.04.1999. godine. Pre povređivanja tužilac se bavio pčelarstvom, kao dopunskom delatnošću, a početkom 1999. godine imao je oko 100 košnica. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Vranju P 2623/04 od 19.10.2005. godine, tužena je obavezana da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, a njegovoj supruzi i maloletnoj deci nematerijalnu štetu za duševne bolove zbog naročito teškog invaliditeta supruga i oca. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Vranju P 1059/08 od 10.11.2008. godine, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete na ime izgubljene dobiti od pčelinjih proizvoda za 2004, 2005, 2006. i 2007. godinu isplati 2.313.449,64 dinara, sa pripadajućom kamatom, kao i da tužiocu ubuduće plaća na ime rente 42.841,66 dinara mesečno, počev od 15.07.2008. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vranju P 1718/13 od 19.07.2013. godine promenjena je visina rente, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime rente plaća 66.758,28 dinara, počev od 20.07.2013. godine pa ubuduće i obavezana je tužena da tužiocu na ime materijalne štete po osnovu razlike od isplaćene do novoutvrđene visine rente plati ukupan iznos od 502.249,00 dinara. Tužiocu je rešenjem Fonda PIO od 14.05.2013. godine utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, kao posledica bolesti i to od 10.04.2013. godine. Kod tužioca je prisutna i potpuna nesposobnost za bavljenje pčelarstvom. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka poljoprivredne struke utvrđeno je da su se od donošenja ranije odluke promenile okolnosti, jer je značajno povećana cena meda i cena ostalih pčelinjih proizvoda, kao i da su se povećali i rashodi i troškovi proizvodnje meda, te da bi tužilac zaradio mesečno, da je u mogućnosti da se bavi pčelarstvom 125.968,83 dinara. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka finansijske struke utvrđena je visina potraživanja tužioca po osnovu razlike od isplaćene do novoutvređene visine rente, zbog nemogućnosti tužioca da se bavi dopunskom delatnošću – pčelarstvom za sporni period u iznosu od 1.050.978,79 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava usvojili zahtev tužioca.

Članom 196. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud može na zahteva oštećenika za ubuduće povećati rentu, a može na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke.

Shodno napred citiranoj odredbi Zakona o obligacionim odnosima, u postupku o zahtevu za izmenu dosuđene naknade tužilac mora da dokaže da su se okolnosti znatno izmenile u tom smislu da je razlika između ostvarnih prihoda i onih koje tužilac može da ostvari veća, a što je posledica promenjenih okolnosti. Prilikom odlučivanja o zahtevu oštećenog za povećanje rente ne vodi se računa o porastu troškova života i opadanju kupovne moći novca, već o porastu zarade koju bi oštećeni ostvarivao, zbog čega je bitno utvrditi gubitak mogućeg prihoda u sadašnjim okolnostima, odnosno razliku između čistog prihoda koji bi oštećeni ostvario da nije bilo štetnog događaja i čistog prihoda koji oštećeni ostvaruje, imajući pri tome u vidu i životnu dob oštećenog i radni kapacitet koji se smanjuje nakon zrelog životnog doba.

Naknada štete u vidu novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće, a ne i za ranije pretrljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. Dakle, renta je naknada u novčanom obliku, čiji ukupan iznos nije poznat u vreme odlučivanja o tužbenom zahtevu, a koja se plaća periodično, unapred utvrđenim iznosima. Za vreme do donošenja odluke, naknada štete nema oblik rente, već jednokratnog iznosa. Ono što je odlučujuće je da je u vreme odlučivanja o tužbenom zahtevu, sva šteta za proteklo vreme nastala i da se zna njen ukupan obim. Ove dospele iznose obveznik naknade je dužan platiti odjednom, kao jedinstvenu sumu koja pokriva svu prouzrokovanu štetu za proteklo vreme.

Imajući u vidu navedeno, kao i utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da su se ispunili uslovi za povećanje rente, s obzirom da su se znatnije promenile okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja sledi da su se okolnosti znatno izmenile u tom smislu da je razlika između ostvarnih prihoda i onih koje bi tužilac mogao da ostvari veća, a što je posledica izmenjenih okolnosti. Kod tužioca je prisutna potpuna nesposobnost za bavljenje pčelarstvom, čime se on intezivno bavio pre povređivanja, a okolnosti su se znatnije promenile od donošenja ranije odluke o renti, jer je značajno povećana cena meda i cena ostalih pčelinjih proizvoda, pa su stoga pravilno odlučili nižestepeni sudovi kada su usvojili zahtev tužioca. Sa navedenih razloga su neosnovani navodi revizije da je pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Navodima revizije osporava se nalaz i mišljenje sudskog veštaka, odnosno ukazuje se da nije potpuno u i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414 stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić