Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radmila Đurkov Kocoljevac, advokat iz ..., protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik Miodrag Vojnović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 94/18 od 08.11.2018. godine, u sednici održanoj 28.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 94/18 od 08.11.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 307/15 od 17.10.2017. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 307/15 od 17.10.2017. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog od 14.04.2015. godine kao nezakonito i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad sa svim pravima koja mu po zakonu pripadaju, kao i da tužiocu naknadi troškove spora sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka od 182.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 94/18 od 08.11.2018. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 307/15 od 17.10.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog, a rešenjem Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih – Filijala Pančevo od 08.08.1994. godine tužilac je razvrstan u III kategoriju invalidnosti počev od 22.06.1994. godine, s tim što je invalidnost prouzrokovana bolešću. Aneksom ugovora o radu od 29.06.2006. godine tužilac je premešten na radno mesto supervizor u Službi za digitalizaciju u okviru Službe za digitalizaciju arhive. Rešenjem tuženog od 14.04.2015. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled organizacionih promena, sa 15.04.2015. godine , određena je isplata otpremnine od 400 evra neto za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod tuženog i tuženi je tužiocu isplatio otpremninu. Tuženi je 23.03.2015. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih na osnovu kojeg je promenjen Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog i 551. izmenom i dopunom Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji od 02.04.2015. godine ukinuti su sistematizovani poslovi u okviru Funkcije za organizaciona pitanja, između ostalog i Služba za digitalizaciju u kojoj je tužilac radio. Tačkom 6 Predloga programa rešavanja viška zaposlenih usled organizacionih promena kod tuženog od 26.01.2015. godine, predviđeno je da posebnu zaštitu od proglašenja viškom zaposlenih uživaju zaposleni za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i ovlašćeni predstavnici sindikata koji uživaju posebnu zaštitu od proglašenja viškom zaposlenih, te da se premeštaju na druge odgovarajuće poslove kod poslodavca. Tužilac je 02.04.2015. godine Nacionalnoj službi za zapošljavanje podneo zahtev za utvrđivanje preostale radne sposobnosti, odnosno ponovo je pokrenuo postupak za procenu radne sposobnosti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, ceneći da je tužiocu zakonito prestao radni odnos, jer je kod tuženog ukinuta cela organizaciona jedinica u kojoj je tužilac radio, da nije bilo mesta primeni kriterijuma i ocenjivanju zaposlenih, a da tužilac nije ukazao na eventualno slobodno radno mesto na koje je mogao biti premešten. Osim toga, navedeno je da tužilac u prvostepenom postupku nije priložio, niti predložio dokaze da mu je u ponovnom postupku pokrenutom radi preispitivanja preostale radne sposobnosti, utvrđen veći stepen invalidnosti, sa zaključkom da, iako bi bio utvrđen veći procenat umanjenja tužiočeve radne sposobnosti, to ne bi bilo od značaja za njegov radnopravni status.

Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14), u članu 12. stav 1. propisuje da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja i gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Istim zakonom je u odeljku kojim se reguliše postupak rešavanja viška zaposlenih i to u članu 155. stav 1. tačka 5. propisano da program (rešavanja viška zaposlenih) naročito sadrži mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“, br.36/2009, 32/2013), članom 4. stav 2. tačka 5) propisuje da status osobe sa invaliditetom ima lice kome je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđena kategorija invalidnosti, odnosno preostala radna sposobnost. Članom 8. istog zakona, propisano je da procena radne sposobnosti i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuje mogućnost i sposobnost osobe sa invaliditetom neophodne za uključivanje na tržište rada i obavljanje konkretnih poslova samostalno ili uz službu podrške, upotrebu tehničkih pomagala, odnosno mogućnosti zapošljavanja pod opštim ili pod posebnim uslovima (stav 1); osobi sa invaliditetom kojoj nije procenjena radna sposobnost ista se, u cilju utvrđivanja mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, procenjuje u skladu sa ovim zakonom (stav 2).

Pravilnik o bližim uslovima za ostvarivanje prava invalida rada i profesionalno obolelih zaposlenih BB, verzija 01 od 06.09.2013. godine u članu 4. stav 1. propisuje da zaposleni koji je pred nadležnim organom pokrenuo postupak za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, ne može postupcima Poslodavca biti doveden u nepovoljniji položaj (otkaz ugovora o radu, utvrđivanja viška zaposlenih, premeštaj na druge poslove sa nižim iznosom zarade i sl.) do okončanja postupka; a stavom 2. propisano je da je zaposleni dužan da o podnetom zahtevu iz stava 1. ovog člana obavesti poslodavca bez odlaganja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilac ima status osobe sa invaliditetom u smislu člana 4. stav 2. tačka 4. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Tuženi je u postupku utvrđivanja viška zaposlenih ukinuo ceo organizacioni deo sa radnim mestom na kojem je tužilac radio, ali nije utvrđeno da li je u tom postupku primenio neku od mera za zapošljavanje tužioca u skladu sa odredbom člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. Tužilac je pre otkaza ugovora o radu nadležnoj službi podneo zahtev za utvrđenje preostale radne sposobnosti, o čemu je tuženi poslodavac bio obavešten. U toj situaciji, poslodavac je morao da ceni da je tužilac osoba sa invaliditetom koja je pokrenula postupak za utvrđenje preostale radne sposobnosti, imajući u vidu da mu se zdravstveno stanje pogoršalo. Radi ocene zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu bilo je potrebno da se utvrdi od kakvog je značaja za održanje zaposlenja činjenica što je pre otkaza ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, tužilac pokrenuo postupak za procenu radne sposobnosti nadležnoj organizaciji, te da li je tužiocu mogao da prestane radni odnos kao višku zaposlenih na osnovu člana 4. Pravilnika o bližim uslovima za ostvarivanje prava invalida rada i profesionalno obolelih zaposlenih od 06.09.2013. godine koji je bio na snazi u vreme otkaza ugovora o radu, kao i da li tužilac ulazi u krug lica kojima radni odnos može da prestane kao višku zaposlenih. Kako su prilikom odlučivanja o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu nižestepeni sudovi nepotpuno utvrdili činjenično stanje, zbog čega je pogrešno primenjeno materijalno pravo, u ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe istaknute u ovom rešenju i doneti zakonitu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić