U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., protiv tuženih Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Uprava u Zrenjaninu, Odsek za upravne poslove Zrenjanin, koju zastupa zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, Opšte bolnice ''BB'' u ..., koju zastupa punomoćnik Slavko Radosavljev, advokat iz ..., VV iz ... i GG iz ..., koju zastupa punomoćnik Dušan Zlokas, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1650/17 od 27.02.2018. godine, u sednici održanoj 30.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1650/17 od 27.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu P 7/16 od 17.05.2016. godine, stavom 1. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate iznos od 50.840.000,00 dinara zbog izvršenih krivičnih dela uvrede i klevete koji su štetili časti i ugledu tužioca, za psihičke, fizičke i duševne bolove sa zakonskom zateznom kamatom od 19.01.2011. godine. Stavom 2. izreke, obavezan je tužilac da na ime parničnih troškova isplati tuženoj prvog reda Republici Srbiji – Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Policijska uprava u Zrenjaninu - Odsek za upravne poslove Zrenjanin iznos od 7.500,00 dinara, a tuženoj drugog reda Opštoj bolnici ''BB'' u ... iznos od 350.360,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1650/17 od 27.02.2018. godine, ukinuta je presuda Višeg suda u Zrenjaninu P 7/16 od 17.05.2016. godine i nakon okončane rasprave pred tim sudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 50.840.000,00 dinara zbog izvršenih krivičnih dela uvrede i klevete koji su štetili časti i ugledu tužioca, za psihičke, fizičke i duševne bolove sa zakonskom zateznom kamatom od 19.01.2011. godine do isplate. Obavezan je tužilac da na ime parničnih troškova isplati prvotuženoj Republici Srbiji – Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije – Policijska uprava u Zrenjaninu - Odsek za upravne poslove Zrenjanin iznos od 7.500,00 dinara, a drugotuženoj Opštoj bolnici ''BB'' u ... iznos od 350.360,00 dinara sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. U odnosu na treće i četvrtotuženog VV i GG odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove i da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, stav 2. tač. 6, 8, 10. i 11. ZPP i iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ističu bitne povrede parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 6, 8, 10. i 11. ZPP, ali Vrhovni kasacioni sud nalazi da u nižestepenom postupku nisu učinjene naznačene povrede. U nižestepenom postupku nije učinjena ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, kao revizijski razlog po članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je dana 29.11.2010. godine imao zakazan pregled za u 8,00 časova kod specijaliste neurologa dr DD sa kojim je radila medicinska sestra ĐĐ na jedan od dva šaltera neurologije, a tužena GG je radila na drugom šalteru neurologije sa drugim lekarom specijalistom neurologom. Tužilac nije bio na spisku pacijenata koji je imala tužena GG koja prema tome nije ni trebalo da primi knjižicu. Tužilac je bio na spisku kod medicinske sestre ĐĐ. U 8,00 sati je došao da preda knjižicu ali je došlo do rasprave između njega i tužene GG. Po navodima tužioca tužena GG ga je pitala da li je bio u pošti ili bio u banci, ljutito i drsko je vikala na njega, na šta joj je tužilac odgovorio ''hoćeš ti da me učiš kako treba da se ponašam i da li sam i gde bio na šalterima'' nakon čega je GG počela da preti tužiocu sa izjavama: pozvaću obezbeđenje, idem po direktora, nećeš se danas nikad pregledati, odvojila je njegovu knjižicu na drugu stranu i počela je sa vređanjem ''ti si bezobrazan, ti si nevaspitan, ti si idiot, sram te bilo što se po navodima tužioca navodno ponovilo 20 i više puta. Nakon toga, druga sestra ĐĐ je uzela zdravstvenu knjižicu i uput tužioca i odvela ga na zakazani pregled kod specijaliste neurologa doktora DD koji pregled je i obavljen. Posle toga je tužilac otišao kod direktora bolnice i ovaj ga uputio na zaštitnika pacijenata trećetuženog VV koji je od njega uzeo izjavu, a nakon toga, tužilac je pismenim putem obavešten šta je dalje preduzeto u vezi naznačenog događaja. Tužilac je pokrenuo krivični postupak protiv tužene GG za izvršena krivična dela iz člana 170. i člana 171. (uvreda i kleveta) po Krivičnom zakonu RS ali je GG po naznačenim tužbama za izvršena krivična dela pravnosnažnim presudama oslobođena. Tužilac je od strane MUP-a Policijske uprave u Zrenjaninu zatražio izveštaj za dostavljanje tačne adrese za tuženu GG radi vođenja krivičnog postupka ali od istih shodno ograničenjima koje propisuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije dobio potrebna obaveštenja – adresu za imenovanu. Tužilac smatra da se tužena GG ponašala suprotno poslovnom kodeksu bolnice. Na to ukazuje i pismeni odgovor dostavljen od zaštitnika pacijenata gde je konstatovano da se tužiocu šalje izvinjenje zbog takvog ponašanja i verbalnog sukoba koji se dogodio. Smatra da su mu povređeni čast i ugled, da je pretrpeo duševne i fizičke bolove, te da shodno članu 200. ZOO ima pravo na naknadu štete.

Ceneći izvedene dokaze nižestepeni sudovi su da predmetni događaj koji se dogodio 29.11.2010. godine i samo ponašanje tužene GG nije dovoljan osnov da tužilac ima pravo na naknadu tražene štete tim pre što je tužena GG oslobođena od krivične odgovornosti za krivična dela uvrede i klevete. S druge strane tužilac nije dokazao da su njemu upućene naznačene reči uvrede.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbu člana 200. ZOO nalazeći da tužilac nije dokazao svoje tvrdnje te da su shodno teretu dokazivanja, nema pravo na naknadu tražene štete.

Nije dokazano da je tužena GG upućivala tužiocu naznačene reči uvrede i klevete. Protiv iste tužilac je vodio krivični postupak, ali je ista pravnosnažnim presudama oslobođena krivične odgovornosti. S druge strane ostali tuženi su postupali u skladu sa zakonom, pa se ne može smatrati da u njihovim preduzetim radnjama – ovlašćenih lica ima nepravilnog rada, što sve ukazuje na pravilan zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nema osnova za primenu odredbe člana 200. ZOO. Takođe, nema ni osnova za primenu odredbe člana 155. ZOO na koju se tužilac u revizijskim navodima poziva jer u toku postupka nije dokazano da je pretrpeo štetu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale revizijske navode, ali nalazi da istima tužilac osporava utvrđeno činjenično stanje zbog čega se shodno odredbi člana 407. stav 2. ZPP revizija ne može izjaviti.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić