.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1889/2018
23.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gligorije Todorić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nataša Apro, advokat iz ..., radi utvrđenja i naknade štete po tužbi i isplate po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3350/17 od 22.11.2017. godine, u sednici održanoj 23.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3350/17 od 22.11.2017. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3350/17 od 22.11.2017. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 12222/13 od 26.04.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da su je tuženi uznemiravali u vršenju prava svojine na nepokretnosti opisanoj u izreci i da se naloži tuženima zabrana budućeg uznemiravanja, kao i zahtev tužilje da joj tuženi solidarno naknade štetu u visini od 990.000,00 dinara i troškove parničnog postupka. Stavom drugim i trećim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev i obavezana tužilja da tuženima isplati dinarsku protivvrednost od 2.234,59 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa kamatom po stopi utvrđenoj Zakonom o zateznoj kamati u dinarskoj protivvrednosti, počev od 09.10.2013. godine pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 631.906,64 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3350/17 od 22.11.2017. godine, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke, a preinačena je u stavu četvrtom izreke tako što je odbijen zahtev tuženih za isplatu zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova za period od presuđenja do izvršnosti presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1 ZPP.
Tuženi su podneli odgovor na reviziju.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, u pogledu primene člana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, s obzirom da su povodom uznemiravanja tužilje, kao vlasnika nepokretnosti, stranke zaključile vansudsko poravnanje iz koga je nastala obaveza tuženih da tužilji naknade štetu i da su tuženi izvršili ovu obavezu isplatom većeg iznosa od ugovorenog, iz čega sledi da se radi o rešenju konkretnog činjeničnog i pravnog pitanja. Imajući u vidu predmet spora, sudske odluke u kojima je citiran član 1094. ZOO, prema kome se ne može tražiti poništaj poravnanja zbog prekovremenog oštećenja, ne predstavljaju dokaz o različitoj sudskoj praksi u tumačenju i primeni materijalnog prava. Istovremeno, tužilja u reviziji ukazuje na procesna pitanja konkretnog spora, što nije razlog za primenu člana 404. ZPP. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Parnični postupak je pokrenut tužbom podnetom 25.12.2013. godine, radi neosnovanog uznemiravanja vlasnika i naknade štete, a u tužbi je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 900.000,00 dinara. Tuženi su podneli protivtužbu 17.11.2016. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela kojim je odlučeno o protivtužbenom zahtevu je dinarska protivvrednost 2.234,59 evra. Drugostepena presuda protiv koje je izjavljena revizija doneta je 22.11.2017. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ni po tužbenom ni po protivtužbenom zahtevu ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija je nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju, na osnovu člana 165. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 153. stav 1. istog zakona, jer odgovor na reviziju nije bio neophodan.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
