Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je na osnovu osporenog rešenja od 13.12.2017. godine, otkazan ugovor o radu na neodređeno vreme sa svim pratećim aneksima, zbog prestanka potrebe za njenim radom, jer je usled organizacionih promena kod tuženog ukinuto njeno radno mesto redar u Sektoru ''...''. Osporenom rešenju tuženog prethodi odluka od 04.12.2017. godine, kojom je ukinuto radno mesto tužilje, a koju je tuženi, kao poslodavac, doneo na osnovu sprovedene ''Analize radnog učinka u cilju unapređenja proizvodnih procesa'' od 01.12.2017. godine i zaključio da postoji potreba za organizacionim promenama u procesu proizvodnje. Nakon donošenja odluke o ukidanju, između ostalog, tužiljinog radnog mesta, tuženi je 13.12.2017. godine novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i odluku o proglašenju navedenog tehnološkog viška zaposlenih, o čemu je obaveštena i sindikalna organizacija. Kako je odlukom tuženog zabranjeno zapošljavanje novih radnika do 01.02.2018. godine, to nije postojala mogućnost da se tužilji ponudi rad na drugom radnom mestu. Tužilji je 12.12.2017. godine isplaćena otpremnina u bruto iznosu od 144.183,09 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo sadržano u odredbama članova 158. i 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, sa izmenama i dopunama), odbijanjem tužbenog zahteva tužilje, nalazeći da je bilo opravdanog osnova za primenu otkaznog razloga, navedenog u obrazloženju osporenog rešenja tuženog.

Suprotno navodima revidenta, u situaciji kada ne postoji zakonska obaveza za donošenje Programa rešavanja viška zaposlenih, kao u konkretnom slučaju, osporeno rešenje tuženog je zakonito. Naime, postupak utvrđivanja viška zaposlenih, koji je prethodio donošenju osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji, sproveden je u skladu sa odredbama Zakona o radu, tako što je odluci o ukidanju radnog mesta tužilje prethodio postupak ocene opravdanosti postojanja radnog mesta tužilje sprovođenjem ''Analize radnog učinka u cilju unapređenja proizvodnih procesa'' od 01.12.2017. godine i ocenom poslodavca, kao njegovim diskrecionim pravom, konstatovano je da, između ostalog, radno mesto tužilje nije opravdalo ciljeve i očekivanja, te da je u interesu unapređenja organizacije rada potrebno da se poslovi radnog mesta redara ukinu i pridodaju poslovima radnih mesta radnika u proizvodnji, kako zaključuje poslodavac, tuženi. U tom smislu je istog dana 13.12.2017. godine donet nov Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim poslovi radnog mesta tužilje nisu bili posebno sistematizovani, već su pridodati poslovima drugih radnih mesta i doneto osporeno rešenje. Naime, tužilji je otkazan ugovor o radu, jer je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod tuženog prestala potreba za obavljanjem poslova koje je obavljala, što predstavlja opravdan razlog za otkaz, u smislu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, pa je osporeno rešenje zakonito.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji nezakonito, jer je doneto istog dana 13.12.2017. godine, kada je donet i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim poslovi radnog mesta tužilje nisu bili posebno sistematizovani. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, to što ne postoji vremenska distanca u donošenju navedenih pravnih akata tuženog, nije od uticaja na zakonitost osporenog rešenja. Kako iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi, pravni osnov za njegovo donošenje je odluka o tehnološkom višku radnog mesta tužilje od 04.12.2017. godine, a da poslodavac nema mogućnosti da tužilji obezbedi drugi posao koji odgovara njenoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Nemogućnost raspoređivanja tužilje na druge poslove predstavlja razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, u situaciji kada je njeno radno mesto ukinuto, odnosno ukinuti poslovi koje je obavljala. Kako u momentu donošenja osporenog rešenja, Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog, koji je stupio na pravnu snagu danom donošenja, nije predviđao postojanje izvršioca na radnom mestu redar u Sektoru ''...'' i u Sektoru ''...'', osporeno rešenje tuženog je zakonito, odnosno pravilno je primenjen otkazni razlog koji proizlazi iz obrazloženja osporenog rešenja.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić