Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Božidara Vujičića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Boban Matić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Viši sud u Požarevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 918/19 od 21.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.03.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 918/19 od 21.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 918/19 od 21.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 27902/16 od 05.07.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije isplati iznos od 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.07.2017. godine do isplate, dok je preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od 100.000,00 dinara, za iznos od još 50.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 28.800,00 dinara i odbijen je predlog tužilje za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.

Presudom Višeg suda u Požarevcu Gž 918/19 od 21.08.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene, pa je preinačena prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan. Stavom drugim izreke, delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužilja da tuženoj na ime troškova prvostepenog i drugostepenog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br 72/11 ... 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijana presuda usklađena je sa pravnim stavovima u pogledu dosuđenja pravične naknade na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti države za rad njenih organa koji su dužni da preduzmu sve neophodne mere radi izvršenja pravnosnažne sudske odluke. O ovom pravu tužilje odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom, kao i sa odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno za novim tumačenjem prava.

S`toga, bez obzira na sudske odluke na koje se ukazuje u reviziji tužilje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužilje radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Tužba za naknadu štete nastale povredom prava na suđenje u razumnom roku podneta je dana 11.10.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara.

Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP u kojoj vrsti spora je prema članu 479. stav 6. istog zakona isključeno pravo na reviziju, imajući u vidu da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku vrednost od 3.000 evra, zbog čega je po oceni Vrhovnog kasacionog suda revizija tužilje nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić