Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4687/2019
20.11.2019. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Atanacković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Janković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 924/17 od 07.11.2018. godine, u sednici od 20.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 924/17 od 07.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 924/17 od 07.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu P 2825/2016 od 19.04.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu naknadi nematerijalnu štetu u ukupnom iznosu od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 26.06.2013. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 72.900,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Smederevu Gž 924/17 od 07.11.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (“Službeni glasnik RS” 72/11, 55/14). Naime, navodima revizije se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, kao i pogrešnu primenu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.