Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragoljub Joksimović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud, je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, te održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet i po oceni navoda u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama ovog okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude ne stiču elementi krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, sa obrazloženjem da zakonsko biće tog krivičnog dela čine sledeća obeležja- pretnja, pokušaj napada i napad na službeno lice nadležnih organa, pa kako okrivljeni prema izreci prvostepene presude predmetno krivično delo nije izvršio preduzimanjem ni jedne od citiranih radnji, to delo okrivljenog koje mu je optužbom stavljeno na teret i za koje je oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom nije krivično delo.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016 i 24/2018), sastoji se u ometanju službenog lica nadležnih organa iz člana 2. Zakona u vršenju službene dužnosti i to pretnjom napadom, pokušajem napada, napadom ili na drugi način.

Iz činjeničnog opisa dela datog u izreci prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni AA, osim što se oglušio o naređenje oštećenih službenih lica da stane i počeo da beži, koja radnja se ne može smatrati radnjom ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti, kritičnom prilikom oštećenom službenom licu u trenutku kada ga je ovaj sustigao i obuhvatio rukama u nameri da ga savlada i stavi mu sredstva za vezivanje tzv. „lisice“, pružio aktivan fizički otpor, tako što se otimao i opirao stavljanju sredstava za vezivanje, što, po nalaženju ovog suda, ima karakter ometanja na drugi način službenog lica u vršenju službene dužnosti, a što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Iz iznetih razloga neosnovano branilac okrivljenog AA u zahtevu ukazuje da se u radnjama okrivljenog koje su mu optužbom stavljene na teret i za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom ne stiču zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela i da je pobijana pravnosnažna presuda doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, kojima se ukazuje na iskaze oštećenih službenih lica ispitanih u svojstvu svedoka u kojima su istakli da ih okrivljeni nije udarao niti vređao i odbranu okrivljenog kojom je negirao da je oštećenima pružao fizički otpor i u vezi sa tim ističe da radnja izvršenja iz izreke presude koja se odnosi na pružanje aktivnog fizičkog otpora okrivljenog ovlašćenim službenim licima, nije dokazana, po oceni ovog suda, branilac ceni izvedene dokaze tokom postupka i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi.

Pored toga branilac u zahtevu navodi i to da je drugostepeni sud samo paušalno potvrdio prvostepenu presudu ne postupajući saglasno odredbi člana 460. stav 1. ZKP koja mu nalaže obavezu da u obrazloženju presude oceni žalbene navode.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, niti zbog povrede zakona iz člana 460. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                              Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić