U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., selo ..., koga zastupa punomoćnik Predrag Dikić, advokat iz ..., protiv tužene „Elektroprivrede Srbije“ Javno preduzeće za proizvodnju, preradu i transport uglja – Površinski kopovi „Kosovo“, sa potpunom odgovornošću iz Obilića (sa privremenom adresom u Beogradu), radi poništaja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4347/17 od 29.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 24.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4347/17 od 29.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 891/17 od 28.07.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., pa je poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. 85 od 26.01.2012. godine, kao nezakonito. Stavom drguim izreke obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime izgubljene zarade ukupan iznos od 1.287.687,53 dinara, sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati za svaki mesečni iznos zarade, i to pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, sve bliže navedeno ovim stavom izreke, sve u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom četvrtim izreke odbačena je tužba u delu u kojem je traženo da se obaveže tuženi da tužioca vrati na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima, kao nedozvoljena. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 177.238,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4347/17 od 29.03.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem i petom izreke.

Protiv prvnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 04.12.1998. godine, da bi mu rešenjem o otkazu ugovora o radu br. 85 od 26.01.2012. godine prestao radni odnos na osnovu člana 181. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, zbog nepotpisivanja ponude aneksa ugovora o radu od 10.10.2011. godine, kojim je predviđena izmena ugovorenih uslova rada u pogledu mesta rada, i to upućivanje u Obrenovac TNT-B zbog potrebe obavljanja posla i promenjenih uslova poslovanja. Pounuda za zaključenje aneksa ugovora tužiocu nije lično dostavljena, jer prema saznanju tuženog nije boravio na poznatoj adresi, pa je dostavljanje izvršeno isticanjem na oglasnu tablu tuženog. Tužilac nije primio ni rešenje o otkazu ugovora o radu na adresi koju je tuženi imao - u ... u ..., jer je na povratnici bilo naznačno da duže vreme ne živi na navedenoj adresi, pa je tuženi i osporeno rešenje istakao na oglasnu tablu dana 09.02.2012. godine. Tužilac je rešenje o otkazu primio lično u sedištu tuženog dana 05.04.2013. godine, a bio je prijavljen na adresi ... u ... do 15.05.2013. godine.

Inače, tužilac je kod tuženog radio na radnom mestu ... u ..., juna ... . godine je sa porodicom izbegao sa ... i od tada žive u ... u ... . Tuženi je nakon doonošenja rešenja o otkazu ugovora o radu prestao da isplaćuje zaradu tužiocu, pa s obzirom da tužilac nije dobio bilo kakvo obaveštenje o razlogu prestanka isplate zarade otišao je u Beograd, kada mu je lično uručeno rešenje o otkazu.

Ekonomsko finansijskim veštačenjem utvrđena je visina zarade koju bi tužilac ostvario da je radio u periodu od 01.02.2012. godine do 31.05.2015. godine, s tim što je veštak imao u vidu da je tužiocu, dok se ne stvori mogućnost za obavljanje delatnosti tuženog, isplaćivana novčana naknada predviđena godišnjim programom osnivača u visini od 60% osnovne zarade koju bi zaposleni ostvarili da rade, a visina naknade zarade utvrđena je na osnovu zarade uporednih radnika, s tim što je ista uvećana za pripadajući minuli rad na osnovu godina radnog staža.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje sudovi su zaključili da je tužba podneta blagovremeno, u roku od 90 dana od momenta saznanja za povredu prava, odnosno od 05.04.2013. godine kada je tužilac lično preuzeo rešenje o otkazu. Takođe, sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu nezakonito jer je tuženi zaključenje aneksa ugovora o radu tužiocu ponudio u obliku opšte formulacije a dostavljanje ponude za zaključenje aneksa ugovora se ne može smatrati urednim, pa se ne mogu prihvatiti navodi tuženog u osporenom rešenju da je tužilac odbio da potpiše ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu. Kao posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilac je obavezan da tuženog vrati na rad i da mu isplati naknadu materijalne štete na ime izgubljene zarade.

U svojim odlukama sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, dajući razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Suprotno navodima revizije ponuda za zaključenje ugovora o radu tužiocu nije uredno dostavljena, jer je tužilac u vreme dostavljanja, a nakon toga i isticanja ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu na oglasnu tablu tuženog, bio smešten u ... u ... (koja adresa je bila poznata tuženom), da bi se tek 15.05.2013. godine odjavio sa te adrese i prijavio na adresu u ..., što proizlazi iz pismenih dokaza koji se nalazi u spisima. Tuženi nije preduzeo nikakve mere kako bi proverio konstataciju na poleđini pošiljke da tužilac već duže vreme ne živi na datoj adresi, zbog čega se dostavljanje ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu, a kasnije i pobijanog rešenja preko oglasne table ne može smatrati urednim. Činjenica na koju se u reviziji ukazuje, da je tužilac nakon više od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa i prestanka isplate zarade lično preuzeo pobijano rešenje, te da je nelogično da do tada nije znao da mu je prestao radni odnos, ne utiče na pravilan zaključak sudova da navedeno dostavljanje preko oglasne table nije bilo uredno.

Takođe, suprotno navodima revizije ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu ne sadrži sve potrebe razloge raspoređivanja na drugo radno mesto, odnosno drugo mesto rada u smislu člana 171. stav 1. Zakona o radu, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti razlozi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić