U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, koga zastupa punomoćnik Nikola Simonović, advokat iz …, protiv tuženog Javnog preduzeća „Službeni glasnik“ sa sedištem u Beogradu, koga zastupa punomoćnik Miljan Milić, advokat iz …, radi zaštite autorskog prava, odlučujući o od 24.01.2019. godine, u sednici veća održanoj 22.01.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 142/18 od 24.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 142/18 od 24.01.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P4 126/17  od 05.06.2018. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud utvrdi da  je tuženi Javno preduzeće „Službeni glasnik“ Beograd povredio autorska imovinska prava tužioca AA iz …, na taj način što je drugu knjigu „…“ nudio na prodaju i prodavao počev od 29.01.2011. godine  zaključno sa 16.01.2013. godine, po prestanku važenja i primene izdavačkog ugovora i u navedenom periodu nije ispunjavao nikakve obaveze prema tužiocu kao autoru knjige. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Višeg suda u Beogadu P 126/17 od 05.06.2018. godine, tako što je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 371.250,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2 Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, ali se ne navodi koju odredbu tog zakona drugostepeni sud nije primenio ili je nepravilno primenio.

Suprotno navodima revizije drugostepeni sud nije prekoračio tužbeni zahtev, s obzirom da je odlučio o tužbenom zahtevu koji je postavljen u tužbi, a činjenica da je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev odbijen ne znači da je drugostepeni sud odlučio van granica zahteva koji su postavljeni u postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o izdavanju autorskog dela tužioca – druge knjige „…“, koji je kod tužioca zaveden dana 28.01.2009. godine, a kojim je autorka izdavača ovde tuženog, preneo pravo objavljivanja navedene knjige u tiražu od 500 primeraka, uz isplatu autorske naknade tužiocu u visini i rokovima predviđenim ugovorom. Ugovorom je bilo predviđeno da važi sve dok se komletan ugovoreni tiraž ne rasproda, a najduže dve godine od dana potpisivanja ugovora. Nakon isteka ugovora (28.01.2011. godine), tuženi je dopisom od 01.09.2011. godine obavestio tužioca da nije zainteresovan za dalje objavljivanje tužiočevih knjiga, među kojima je i navedena knjiga. Međutim, nakon isteka izdavačkog ugovora, tuženi je nastavio da u svojoj knjižari prodaje preostale primerke tiraža predmetne knjige tužioca, sve do zaključenja vansudskog poravnanja sa tužiocem dana 16.01.2013. godine. Ovim poravnanjem tužiocu je isplaćen iznos od 500.000,00 dinara, a tužilac je odustao od sudskih postupaka koje je vodio protiv tuženog zbog neisplaćenog novca od honorara i naknade štete u vezi sa objavljivanjem autorskih dela tužioca za druge knjige čiji je tužilac autor, kao i postupka pred sudom časti Privredene komore Beograda, koji se između ostalog odnosi i na neovlašćeno stavljanje u promet knjige „…“ druga knjiga nakon isteka izdavačkog ugovora. Tuženi je iz prodaje u knjižarama povukao sve knjige tužioca za koje je istekao izdavački ugovor, između ostalog i za pomenutu knjigu, ali se ona nalazila na sajtu tuženog na dan 25.01.2013. godine, 01.02.2013. godine, 12.03.2013. godine, 25.03.2013. godine i 02.04.2013. godine.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca delimično osnovan, i to za period od 29.01.2011. godine zaključno sa 16.01.2013. godine, kada je zaključenjem vansudskog poravnanja sa tužiocem tuženi priznao da je povredio autorska prava tužioca neovlašćenim stavljanjem u promet autorskih dela tužioca bez isplate autorske naplate između ostalih i „…“ druga knjiga, zbog čega je, na osnovu zaključenog poravnanja i isplatio tužiocu ukupnu naknadu u iznosu od 500.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno našao da je zaključenjem ugovora o vansudskom poravnanju od 16.01.2013. godine tuženi priznao da je povredio autorska prava tužioca neovlašćenim stavljanjem u promet njegovog autorskog dela – druge knjige „..“ bez isplate autorske naknade. Međutim, imajući u vidu da je na osnovu navedenog ugovora o vansudskom poravnanju tuženi isplatio tužiocu ukupan iznos od 500.000,00 dinara na ime povrede autorskih imovinskih prava povodom zaključenih ugovora o izdavanju autorskih dela tužioca, između ostalog i u pogledu autorskog dela tužioca koji je predmet ove parnice, prema stavu drugostepenog suda, zaključenju autorskog poravnanja i isplatom novčane naknade otklonjene su posledice povrede autorskih imovinskih prava tužioca usled neovlašćenog stavljanja u promet njegove knjige od strane tuženog. Samim tim, tužilac nema pravni interes da u ovom sudskom postupku zahteva utvrđenje povrede svojih autorskih i iovinskih prava u periodu od dana prestanka važenja izdavačkog ugovora 29.01.2011. godine pa do dana zaključenja ugovora o vansudskom poravnanju 16.01.2013. godine. Zato je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, kao u stavu prvom izreke pobijane presude.

Navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda nisu osnovani.

Pravilno je drugostepeni sud ocenio da u konknretnom slučaju tužilac nema pravni interes da zahteva utvrđenje povrede svojih autorskih imovinskih prava u spornom periodu. Zaključenjem vansudskog poravnanja i isplatom pomenutog iznosa naime povrede autorskih imovinskih prava tužioca tuženi je priznao da je povredio autorska imovinska prava tužioca, iz čega proizlazi da povreda tužiočevog imovinskog prava nije sporna, zbog čega tužilac i nema pravni interes da utvrdi povredu tog prava.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da se sporno poravnanje ne odnosi na ugovor o izdavanju druge knjige „…“. Upravo suprotno, iz zaključenog vansudskog poravnanja od 16.01.2013. godine jasno proizlazi da se to poravnanje odnosi i na ugovor o izdavanju pomenute knjige koji je zaveden kod tužioca dana 28.01.2009. godine.

Ostali navodi revizije, kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i citiraju odredbe Zakona o autorskim i srodnim pravima, ne utiču na pravilnost i zakonitost pobijane presude, sobzirom da je i drugostepeni sud, donoseći pobijanu odluku, primenio materijalno pravo, odnosno odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima koje i tužilac navodi u reviziji.

Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata razloge drugostepenog suda za donošenje pobijane presude, zbog čega ostali navodi revizije, koje je Vrhovni kasacioni sud cenio, nisu posebno obrazloženi, jer se tim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Iz navedenih razloga odlučeo je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić