.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4747/2019
10.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog Republika Srbija, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 42/19 od 24.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 42/19 od 24.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr 11/19 od 01.04.2019. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 400,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2019. godine do isplate. U stavu drugom izreke tužiocu su dosuđeni troškovi parničnog postupka u iznosu od 9.117,72 dinara. U stavu trećem izreke u preostalom delu do traženih 3.000,00 evra (to jest, za 2.600,00 evra) u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2019. godine do isplate, tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan.
Odlučujući o žalbi tužioca na navedenu prvostepenu odluku, Viši sud u Sremskoj Mitrovici doneo je dana 24.07.2019. godine presudu Gžrr 42/19 kojom je, u stavu prvom izreke, delimično preinačena prvostepena presuda, tako što je tužiocu umesto 400,00 evra dosuđen iznos od 900,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2019. godine do isplate i umesto 9.117,72 dinara dosuđen iznos od 17.640,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, dok je u odbijajućem delu, za iznos od 2.100,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2019. godine do isplate, žalba tužioca odbijena i prvostepena presuda potvrđena. U stavu drugom izreke tužiocu je dosuđen iznos od 4.320,00 dinara na ime troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to odluke o troškovima žalbenog postupka, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, sa predlogom da se o njegovoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. Zakona o parničnom postupku je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, budući da razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Troškovi postupka su regulisani procesnim zakonom. Oni predstavljaju sporedno potraživanje, koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse.
Iz izloženih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Troškovi postupka predstavljaju sporedno potraživanje i saglasno odredbi člana 28. stav 2. Zakona o parničnom postupku nisu merodavni za ocenu dozvoljenosti revizije. Pravo na reviziju u smislu navedene odredbe zakona se ocenjuje sa stanovišta vrednosti glavnog potraživanja, a ne sporednih potraživanja među koja spadaju i troškovi postupka. Stoga, revizija izjavljena samo protiv rešenja o troškovima parničnog postupka nije dozvoljena, prema vrsti odluke koja se pobija.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odbacio reviziju tužioca, primenom člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija,
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
