U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Dunjić, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja Kuršumlija iz Kuršumlije, čiji je punomoćnik Radiša Jović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 203/2019 od 24.05.2019. godine, na sednici održanoj 27.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 203/2019 od 24.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 260/2017 od 06.12.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno je kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu ... od 05.02.2016. godine i naloženo tuženom da tužilju vrati na poslove i zadatke koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 192.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 203/2019 od 24.05.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu ... od 05.02.2016. godine, kojim je traženo da se obaveže tuženi da vrati tužilju na rad na radno mesto koje odgovara njenom znanju, sposobnostima i njenoj stručnoj spremi kao i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka. Obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 126.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima ... u Odeljenju za ... . Na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu ... od 05.02.2016. godine, tužilji je prestao radni odnos iz razloga što je kod tuženog usled nove organizacije rada došlo do smanjenja broja izvršilaca na radnom mestu ... (sa dva na jednog izvršioca), pa je time prestala potreba za radom tužilje. Tužilji je prestao radni odnos 06.02.2016. godine, a istim rešenjem je utvrđeno tužiljino pravo na otpremninu u visini od 180.695,55 dinara. Navedeno rešenje je doneto u postupku racionalizacije broja zaposlenih na neodređeno vreme u javnom sektoru, a u skladu sa Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu autonomne pokrajine i sistemu lokalne samouprave („Sl.glasnik RS br. 101/2015), kojim je maksimalan broj zaposlenih kod tuženog limitiran na 142. Predmet postupka racionalizacije kod tuženog bila su četiri nemedicinska radnika (među kojima je i tužilja) i dva ... . Tuženom su od strane Ministarstva zdravlja RS dostavljene instrukcije od 06.02.2016. godine o postupku sprovođenja racionalizacije kao i predlog kriterijama za utvrđenje viška zaposlenih nemedicinskih radnika u zdravstvu, sačinjen od strane reprezantativnih sindikata u oblasti zdravstva na nivou Republike Srbije. Dana 12.01. 2016. godine, rukovodstvo tuženog održalo je sastanak povodom reorganizacije, o čemu je sačinjen zapisnik, a 18.01.2016. godine, tuženi je doneo odluku o utvrđivanju poslova radnih mesta za čijim obavljanjem je prestala potreba. Novi Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta kod tuženog donet je 18.01.2016. godine, kada je i oglašen preko oglasne table tuženog. Isti je supio na snagu osmog dana od dana objavljivanja (26.01.2016. godine). Dana 19.01.2019. godine tuženi je doneo rešenje o obrazovanju komisije za određivanje kriterijuma i sprovođenje bodovanja, a 25.01.2016. godine, doneta je Odluka o utvrđivanju kriterijuma za proglašenje viška zaposlenih. Nakon sprovedenog postupka bodovanja, na koji tužilja nije imala primedbe, Komisija tuženog je sačinila zapisnik od 03.02.2016. godine iz čije sadržine proizlazi da je bodovanjem u odnosu na zaposlenu BB, tužilja ostvarila manji broj bodova. Aktom Ministarstva zdravlja RS od 04.02.2016. godine, data je saglasnost na Pravilnik tuženog o organizaciji i sistematizaciji poslova od 18.01.2016. godine.

Prvostepeni sud je zaključio da, Pravilnik tuženog o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 119 od 18.02.2016. godine nije mogao biti objavljen na oglasnoj tabli tuženog, niti je mogao da stupi na pravnu snagu i proizvede pravno dejstvo pre dobijanja saglasnosti Ministarstva zdravlja RS.

Nasuprot tome, prema shvatanju drugostepenog suda navedeni Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, kao opšti akt, je objavljen i stupio je na snagu u skladu sa članom 196. Ustava Republike Srbije. Pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito. Ono je doneto nakon stupanja na snagu Pravilnika od 18.01.2016. godine, te i nakon dobijene saglasnosti od strane Ministarstva zdravlja od 03.02.2016. godine, a pribavljene u postupanju u skladu sa članom 19. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru (''Službeni glasnik RS'', br. 68/15, 85/15“). Taj sud stoji na stanovištu da objavljivanje i stupanje na snagu akta o organizaciji i sistematizaciji poslova, nije uslovljeno potrebom pribavljanja prethodne saglasnosti resornog ministarstva, obzirom da se svrha odredbe člana 19. navedenog zakona ogleda u praćenju Odluke Vlade RS o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru. Drugostepeni sud je sledom zaključka da su organizacione promene kod tuženog nastale u sprovođenju odluke Vlade Republike Srbije o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme i da je tuženi u svemu postupao u skladu sa propisanom procedurom utvrđivanja viška zaposlenih, uz primenu kriterijuma za proglašenje viška zaposlenih, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prema oceni ovoga suda, pravilno je drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev tužilje, zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 19. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 68/15, 85/15- US i 81/16-US), propisano je da su u periodu sprovođenja racionalizacije radi praćenja sprovođenja akta o maksimalnom broju zaposlenih, organizacioni oblici u javnim službama iz člana 2. stav 3. ovog zakona, dužni da akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta dostavljaju na prethodnu saglasnost ministarstvima u čijem delokrugu se nalaze poslovi za čije obavljanje su obrazovane službe. Svrha člana 19. navedenog zakona jeste praćenje sprovođenja akta o maksimalnom broju zaposlenih. Akt o organizaciji i sistematizaciji dostavljaju na saglasnost samo javne službe koje imaju veći broj zaposlenih od onog utvrđenog aktom Vlade.

Prema Odluci o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu autonomne pokrajine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu („Službeni glasnik RS“ br. 101/15), maksimalan broj zaposlenih kod tuženog Doma zdravlja „Kuršumlija“ je limitiran na 142.

U konkretnoj situaciji, tužilji je radni odnos prestao zbog smanjenja broja zaposlenih na njenom radnom mestu, a u skladu sa organizacionim promenama koje su nastale u sprovođenju Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu autonomne pokrajine i lokalne samouprave za 2015. godinu. Pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je nakon stupanja na snagu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 18.01.2016. godine i nakon dobijene saglasnosti Ministarstva zdravlja od 03.02.2016. godine, kao resornog ministarstva, na osnovu čega je drugostepeni sud pravilno zaključio da osporeno rešenje predstavlja zakonit akt.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić