Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo- Odeljenje u Požarevcu i Grada Požarevca, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Račić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 218/14 od 01.07.2014. godine, o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R1. 265/15 od 17.12.2015. godine, o zahtevu za zaštitu zakonitosti i reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 361/15 (1994) od 15.05.2015. godine, u sednici od 12.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

I ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 218/14 od 01.07.2014. godine.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R1. 265/15 od 17.12.2015. godine.

III ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 361/15 (1994) od 15.05.2015. godine.

IV ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tuženog izjavljen protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 361/15 (1994) od 15.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P 2794/2010 od 04.10.2013. godine, koja je ispravljena rešenjem P 2794/2010 od 11.02.2015. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je prema tuženom da su Republika Srbija i Grad Požarevac nosioci prava javne svojine na nepokretnostima opisanim izrekom. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da Gradu Požarevcu preda ispražnjen od lica i stvari poslovni prostor sa pomoćnim prostorijama u Požarevcu opisan izrekom i poslovnu zgradu-magacin. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da Republici Srbiji naknadi parnične troškove u iznosu od 120.000,00 dinara i Gradu Požarevcu u iznosu od 304.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 218/14 od 01.07.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 395. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R1. 265/15 od 17.12.2015. godine ne predlaže se Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Protiv navedenog rešenja, tuženi je izjavio žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud ispitao dozvoljenost žalbe u smislu čl. 385. stav 1. i 411. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11) i utvrdio da žalba nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je sudu 01.03.1994. godine, dakle pre stupanja na snagu važećeg Zakona o parničnom postupku (01.02.2012. godine).

Odredbom člana 411. ranijeg ZPP, koji se u ovom postupku primenjuje, nije propisano da će se u postupku povodom revizije shodno primenjivati i odredbe člana 385. ZPP, niti je članom 395. ZPP propisana mogućnost izjavljivanja žalbe na rešenja apelacionog suda o izuzetnoj dozvoljenosti revizije. Iz iznetog proizilazi da žalba podneta protiv pobijanog rešenja nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu čl. 385. i 411. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 401. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je sudu 01.03.1994. godine, a vrednost predmeta spora je označena na 150,00 dinara. Ova vrednost premdeta spora uneta je u uvod prvostepene i drugostepene presude.

S obzirom da je pobijana drugostepena presuda doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ 55/14), na revizijski cenzus primenjuje se odredba člana 23. stav 3. tog zakona, po kojoj je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu, tog zakona.

Budući da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi revizijski cenzus iz navedene zakonske odredbe, to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu P 2794/2010 od 12.02.2015. godine odbijen je predlog tuženog za ponavljanje postupka.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž 361/15 (1994) od 15.05.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv drugostepenog rešenja, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl. 399. i 412. ranijeg ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom.

Tuženi je podneskom od 30.09.2014. godine podneo predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Osnovnog suda u Požarevcu P 2794/10 od 04.10.2013. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 218/14 od 01.07.2014. godine. Tuženi je ponavljanje postupka tražio zbog postojanja novih dokaza koji bi, da su bili upotrebljeni u parnici, doveli do povoljnijeg ishoda po tuženog. Kao nove dokaze, tuženi je predložio saslušanje svedoka, čije overene izjave je priložio i uz žalbu na prvostepenu presudu, predložio je čitanje fotokopije izjave od 10.02.2013. godine, dopisa od 18.06.1966. godine, dopisa od 04.02.1993. godine, rešenja o izuzimanju od nacionalizacije od 08.09.1961. godine i uverenje Istorijskog arhiva Požarevca od 09.08.2013. godine, zapisnika sa sednice NOO Požarevac od 07.09.1961. godine, i izjave predsednika NOO Požarevca od 11.07.1961. godine.

U postupku je utvrđeno da su svi navedeni dokazi bili predloženi i u žalbi na prvostepenu presudu, te da ih je ocenio drugostepeni sud, a deo dokaza je bio izveden u prvostepenom postupku i na njima je zasnovana prvostepena presuda.

S ozbirom na navedeno, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se ne radi o novim dokazima u smislu člana 421. stav 1. tačka 9. ranijeg ZPP. Naime, kao novi dokazi smatraju se činjenice koje su postojale u trenutku zaključenja glavne rasprave, ali strankama nisu bile poznate, odnosno stranke nisu mogle da ih upotrebe u postupku. U konkretnom slučaju, svi dokazi na kojima tuženi zasniva predlog za ponavljanje postupka, već su bili predmet ocene prvostepenog i drugostepenog suda, pa nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka iz navedenog člana 421. stav 1. tačka 9. ZPP, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.

Protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 361/15 (1994) od 15.05.2015. godine tuženi je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1. ZPP, nakon što je prethodno obavešten od strane Republičkog javnog tužilaštva dopisom GT I 346/15 da nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti.

Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu čl. 421, 401. stav 2. i 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.

Iz odredaba čl. 417. i 418. ranijeg ZPP proizilazi da stranka, kao i javni tužilac, može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ZPP, a navedena povreda postupka postoji uvek ako je protivna odredbama tog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka iz člana 3. stav 3. ZPP, kojim je propisano da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Zahtev za zaštitu zakonitosti tuženi nije podneo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ZPP, odnosno zbog nedozvoljenog raspolaganja stranaka, već zbog bitne povrede postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1. ZPP, zbog koje se ovaj vanredni pravni lek ne može podneti. Zato je zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu 4. izreke, na osnovu čl. 421, 418. i 404. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić