Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5239/2020
18.11.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Vesne Popović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije-Ministarstvo odbrane, VP ... Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo-Odeljenje u Nišu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Simonović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 940/20 od 02.07.2020. godine, u sednici od 18.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 940/20 od 02.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 940/20 od 02.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 912/18 od 08.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je prestalo pravo tuženom na naknadu materijalne štete u vidu mesečne rente u iznosu od 27.430,13 dinara počev od 10.07.2011. godine, čime se menja presuda Osnovnog suda u Nišu P 4874/13 od 29.05.2014. godine. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 34.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 940/20 od 02.07.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, zastupnik tužioca je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 .... 87/18). Naime, revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu odredbe člana 196. Zakona o obligacionim odnosima i člana 110. Zakona o Vojsci Srbije, ali se ne ukazuje na zakonske uslove za izuzetnu dozvoljenost revizije. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.