U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti se navodima revizije određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je osnivač i direktor „Glorex'' d.o.o. Novi Beograd, a tužena je osnivač „EMILIJA- LANE“ d.o.o Beograd.

Ugovorom o poslovnoj saradnji, zaključenim 01.01.2006. godine, između navedenih preduzeća, na neodređeno vreme, regulisana su međusobna prava i obaveze ugovornih strana u vezi trajne poslovne saradnje, koja se odnosi na obavljanje registrovane delatnosti naručioca „Glorex'' d.o.o. Novi Beograd i izvršioca „EMILIJA- LANE“ d.o.o Beograd. Njime se izršilac obavezao da za račun naručioca obavlja knjigovodstveno-računovodstvene i fiskalne poslove u skladu sa Zakonom o računovodstvu i MPC. Navedena pravna lica su po istom osnovu poslovala i pre sačinjavanja predmetnog ugovora. Naručilac „Glorex'' d.o.o. Novi Beograd je izvršiocu „EMILIJA- LANE“ d.o.o Beograd plaćao izvršene knjigovodstveno-računovodstvene usluge.

Između tužilaca AA i „Glorex'' d.o.o. Novi Beograd je 25.12.2008. godine zaključen ugovor o finansijskoj saradnji, kojim je definisao finansijski odnos osnivača i preduzeća, tako što će osnivač svojim ličnim finansijskim sredstvima i nekretninama do krajnjih mogućnosti finansirati „Glorex'' d.o.o. Novi Beograd i izmirivati finansijske obaveze preduzeća sve do naplate potraživanja preduzeća iz kojih bi povratio angažovana materijalna i finansijska sredstva, te da se sva sredstva angažovana od strane osnivača do naplate potraživanja preduzeća mogu podići sa računa preduzeća bez kamate. Navedenim ugovorom ustupaju se potraživanja preduzeća osnivaču do visine angažovanih sredstava, te se u cilju naplate potraživanja osnivač može angažovati u sudskim sporovima u cilju naplate svojih angažovanih sredstava i u tom slučaju preduzeće u celosti ustupa svoja potraživanja iz sudskog spora.

Pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K 25142/10 od 09.07.2012. godine odbijen je optužni predlog oštećenog, kao privatnog tužioca, „Glorex'' d.o.o. Novi Beograd protiv okrivljene ovde tužene BB, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 4., u vezi člana 1. KZ. Iz obrazloženja ovog rešenja proizlazi da je iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka od 14.08.2009. godine utvrđeno da ukupno potraživanje „EMILIJA- LANE“ d.o.o Beograd prema „Glorex'' d.o.o. Novi Beograd. iznosi 225.356,12 dinara po osnovu knjigovodstvenih usluga, u periodu od 01.10.2003. godine do 30.11.2008. godine, o čemu su ispostavljene fakture, a posebno je cenjena i činjenica da je okrivljena dostavila dokaze u vidu telegrama da je pozivala BB da preuzme poslovnu dokumentaciju svog preduzeća, što on nije učinio.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da tužbeni zahtev nije osnovan.

Između preduzeća tužioca AA - „Glorex'' d.o.o. Novi Beograd, kao naručioca i preduzeća tužene -„EMILIJA- LANE“ d.o.o Beograd, kao izvršioca se od 1995. godine izvršavao usmeni ugovor o pružanju knjigovodstveno-računovodstvenih usluga, a 01.01.2006. godine je među njima zaključen ugovor o poslovnoj saradnji na neodređeno vreme u pismenom obliku, koji je sporazumno raskinut u decembru 2008. godine.

Kako je članom 17. Zakona o računovodstvu i reviziji priopisano da pravno lice vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja može poveriti ugovorom privrednom društvu ili preduzetniku registrovanom za pružanje računovodstvenih usluga, to se činjenica da je ugovor zaključen između preduzeća kao pravnih lica, a ne stranaka kao fizičkih lica navodima revizije ne dovodi u sumnju. Ovo tim pre što iz sadržine ugovora proizlazi da su tužilac AA i tužena ugovor snabdeli svojeručnim potpisom u svojstvu zakonskih zastupnika i pečatom oba preduzeća, koju činjenicu tužioci pravno relevantnim dokazima tokom postupka nisu osporili, kao i iz dokaza u vezi plaćanja učinjenih od strane naručioca za izvršene usluge izvršiocu po tom ugovoru.

Pored navedenog, iz činjeničnih tvrdnji tužbe i iskaza tužioca AA datih u postupku proizlazi da tužbeni zahtev nije zasnovan na tvrdnji o odgovornosti tužene kao fizičkog lica niti kao zaposlene u „EMILIJA- LANE“ d.o.o Beograd, niti su do zaključenja glavne rasprava na tu okolnost dostavljeni dokazi, da bi u smislu člana 170. stav 2. Zakona o obligacionom odnosima za štetu bila odgovorna tužena lično.

Kako se, dakle, radi o poslovnom odnosu između navedenih preduzeća, zahtev tužioca AA prema tuženoj nije osnovan zbog nedostaka aktivne legitimacije, a zahtev tužioca „Glorex'' d.o.o. Novi Beograd za eventualnu štetu koju tvrdi da je pretrpeo ne može biti upravljen prema tuženoj kao fizičkom licu.

Navodima revizije tužioci ponavljaju navode istaknute u žalbi, koje je drugostepeni sud ocenio u obrazloženju svoje odluke, a kojima zapravo osporavaju pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, zasnovano na iskazima stranaka i stavljaju primedbe na ocenu izvedenih dokaza iz člana 8. ZPP, iz kojih razloga se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić