U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milić Milić, advokat iz ..., protiv tuženog „Grah automotiv“ DOO Batočina, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujći o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4319/18 od 26.11.2019. godine, u sednici održanoj 09.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4319/18 od 26.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4319/18 od 26.11.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 9/16 od 08.08.2018. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se kao nezakonito poništi rešenje tuženog bez broja od 12.11.2015. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu kao i zahtev za vraćanje na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka od 150.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), pa je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Pobijanom presudom ocenjeni su žalbeni navodi od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac koji je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme po osnovu zaključenog ugovora o radu od 04.05.2012. godine, raspoređen na poslovima magacionera, u potpunosti je prošao obuku za bezbedan i zdrav rad na tim poslovima a upoznat je sa rizicima rada na tom radnom mestu obveštenjima, uputstvima i instrukcijama za bezbedan i zdrav rad. Pobijanim rešenjem direktora tuženog od 12.11.2015. godine, tužiocu je nakon pisano datog upozorenja na koje se izjasnio, otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline, koja je takve prirode da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Naime, tužilac se 23.10.2015. godine, u cilju izvršenja radnog naloga, bez korišćenja merdevina popeo na visinu od 2-3 metra, što je zbog mogućnosti povređivanja aktima poslodavca izričito zabranjeno; pa je tom prilikom promenio ugao snimanja sigurnosne kamere postavljene od strane tehnički obučenih lica na način da pokriva ulaz u magacin. U odgovoru na upozorenje tužilac je naveo da se kritičnog dana prilikom spremanja repro materijala popeo na raf i prilikom spuštanja sa rafa slučajno zakačio kameru koju je zatim podigao u položaj u kome je bila, jer u magacinu u tom momentu nije bilo nijednog električnog viljuškara kojim bi mogao da se popne na raf i dohvati materijal. O navedenom nikog nije obavestio a nije imao loših namera da to uradi. U postupku pred sudom je utvrđeno da se tužilac prilikom izvršenja radnog naloga (da spusti bužir odnosno crevo koje se nalazilo u kutiji sa visoke police u magacinu) popeo na raf bez korišćenja merdevina i viljuškara (i pored vidno istaknute zabrane) i tom prilikom namerno rukom pomerio sigurnosnu kameru, usled čega je ista promenila ugao snimanja, te da je bio svestan da je takvo ponašanje u suprotnosti sa odredbama opštih akata poslodavca kojim se reguliše bezbednost i zdravlje radnika na radu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi da se tužiocu otkaže ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, zbog povrede radne discipline propisane Pravilnikom o radu od 02.04.2007. godine, koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenog rešenja, odnosno ponašanja tužioca koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Ovo iz razloga što je odredbom člana 28. stav 1. Pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu kod tuženog izričito predviđena povreda zaposlenih u ovoj oblasti, pa se tužiočevo ponašanje može podvesti pod neizvršavanje i nesavesno izvršavanja obaveza iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (tačka 1) kao i odbijanje naloga i naređenja odgovornih lica u vezi sa sprovođenjem primene mere i normativa bezbednosti i zdravlja na radu (tačka 11). Međutim, iako upoznat sa rizicima na radnom mestu magacionera (prošao obuku za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu magacionera, viljuškara i mašinskog povijanja kablovskih setova), kao i procedurom uzimanja, skidanja i spuštanja trebovanog materijala sa rafova, tužilac je opisanim ponašanjem povredio radnu disciplinu propisanu aktom tuženog, zbog čega ne može da nastavi rad kod poslodavca. Tuženi je prilikom donošenja osporenog rešenja sproveo proceduru propisanu odredbom člana 180. do 185. Zakona o radu, pa je pobijano rešenje doneto u zakonom propisanoj proceduri.

Suprotno navodima žalbe i revizije i upozorenje i pobijano otkazno rešenje sadrže opis povrede radne discipline u činjeničnom i materijalno-pravnom smislu. Ostalim navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijanog rešenja, pa je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić