Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., opština ..., čiji je punomoćnik Miloš Jugović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz sela ..., opština ..., čiji je punomoćnik Radiša Jović, advokat iz ..., radi zloupotrebe prava i otklanjanja izvora opasnosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5119/19 od 19.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 14.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5119/19 od 19.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 203/2018 od 26.08.2019. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je zahtev tužioca da se utvrdi da je tuženi zloupotrebio pravo svojine na taj način što je iz svog rezervoara koji se nalazi na njegovoj kat. parceli .. KO ..., suprotno uobičajenom korišćenju i nepostupanjem po izvršnoj ispravi Opštinskog suda u Blacu P 308/93 od 15.11.1994. godine, na plastičnom crevu u svom dvorištu kojim se odvodi višak vode iz rezervoara postavio slavinu čijim zatvaranjem onemogućava otok viška vode iz rezervoara, pa se ista preliva u iskopani kanal koji vodu usmerava u kat. parcelu tužioca .. KO ... i ista plavi, čime se ugrožava zasad šljiva i sama kat. parcela, te da se zabrani tuženom da se ubuduće na ovaj ili sličan način ponaša i da prestane sa ovakvim načinom korišćenja rezervoara. U stavu drugom izreke odbijen je zahtev tužioca za određivanje privremene mere, a stavom trećim izreke tužiocu su dosuđeni troškovi parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5119/19 od 19.12.2019. godine, prvostepena presuda je preinačena, tako što je tužbeni zahtev napred opisane sadržine usvojen u celosti, a tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 250.040,00 dinara.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju, predmet tužbenog zahteva je utvrđenje zloupotrebe prava i zabrana daljeg ograničenja prava svojine tužioca. Vrednost predmeta spora nije naznačena, a prvostepeni sud je spor svrstao u kategoriju neprocenljivih. Sudske takse su odmerene na osnovicu od 10.000,00 dinara. Tužba je podneta dana 09.06.2015. godine.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, ukoliko vrednost predmeta spora nije označena u inicijalnom aktu, niti je naknadno označena ili utvrđena, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj, odnosno naplaćenoj sudskoj taksi.

Taksa na tužbu u ovom predmetu određena je u iznosu od 1.900,00 dinara, što odgovara vrednosti takse na tužbu u predmetu u kome je vrednost predmeta spora do 10.000,00 dinara, shodno tarifnom br. 1 iz Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94...106/15).

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku je propisano da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora (posredno utvrđena preko odmerene sudske takse) iznosi 10.000,00 dinara, što je očigledno ispod iznosa od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, to sledi da predmetni spor ima karakter parnice o sporu male vrednosti. Pri tom, nema mesta primeni člana 469. Zakona o parničnom postupku, kojim je propisano da ne mogu biti sporovi male vrednosti sporovi o nepokretnostima, jer se tužbenim zahtevom ne ustanovljavaju niti menjaju stvarna prava na stvari, već se traži nenovčana činidba – prestanak ometanja tužioca u vršenju prava svojine.

U parnicama o sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena, shodno članu 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Nije od uticaja na dozvoljenost revizije tuženog to što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku, budući da u sporovima male vrednosti nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi se u reviziji nije pozivao na član 404. Zakona o parničnom postupku, niti je u sadržini predlagao da se o njegovoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj (posebna revizija).

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizija je odbačena, kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić