U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Radovanović, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Njegoš“ sa sedištem u Nišu, čiji je punomoćnik Mirjana Burić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 34/2019 od 08.02.2019. godine u sednici održanoj 24.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 34/2019 od 08.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 4792/17 od 21.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da je rešenje tužene broj ...-.... od 11.07.2016. godine nezakonito, kao i da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad sa 100% norme. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova postupka plati 70.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 34/2019, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11,...87/18), i utvrdio da revizija nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene i obavljala je poslove ... . Na osnovu aneksa ugovora o radu od 19.10.2015. godine i konačnog rešenja direktora tužene od 14.09.2015. godine, utvrđeno je da je delimično prestala potreba za radom tužilje na poslovima ... za 50% od punog radnog vremena. Prema sporazumu o preuzimanju zaposlene zaključenog između ETŠ „...“ Niš i tužene 19.10.2015. godine, tužilja je preuzeta u ETŠ „...“ Niš, radi obavljanja poslova ... počev od 20.10.2015. godine, sa 50% radnog vremena. Usled delimičnog prestanka potrebe za radom tužilje i preuzimanja tužilje u ETŠ „...“ Niš, aneksom od 19.10.2015. godine promenjen je ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti tužilje od 01.09.2006. godine u delu u kojme je određeno radno vreme zaposlene i to tako što se radno vreme predviđeno članom 4. ugovora počev od 20.10.2015. godine smanjuje sa punog radnog vremena na 50% od punog radnog vremena, odnosno na 4 sata dnevno, što je 20 sati nedeljeno. Rešenjem o prestanku potrebe za radom zaposlene od 29.06.2016. godine utvrđeno je da je prestala potreba za radom tužilje na poslovima ... i da ostvaruje pravo na mere za zapošljavanje u skladu sa članom 37. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlenu u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika. Spornim rešenjem Školskog odbora tužene od 11.07.2016. godine, odbijen je prigovor tužilje na rešenje direktora od 29.06.2016. godine, kao neosnovan. Sporazumom o upućivanju na rad drugog poslodavca tužilja je upućena na rad na odgovarajuće poslove u Specijalnu školu sa ... „...“ Niš, zbog prestanka potrebe za njenim radom, za 4 časa dnevno, odnosno 20 časa nedeljno, što je 50% od punog radnog vremena, počev od 18.11.2016. godine, sa pravom da se po isteku roka, na koji je upućena na rad kod drugog poslodavca, vrati na rad kod tužene. Rešenjem tužene od 07.10.2016. godine, tužilji je određeno da miruje radni odnos kod tužene od dana stupanja na privremeni rad kod drugog poslodavca, počev od 09.10.2016. godine do 18.11.2016. godine. Ugovorom o radu od 19.11.2016. godine tužilja je sa tuženom zasnovala radni odnos radi obavljanja poslova ... škole sa nepunim radnim vremenom u trajanju od 4 časa dnevno, odnovno 20 časova nedeljno, što je 50% od punog radnog vremena i radni odnos je zasnovala na nedređeno vreme počev od 19.11.2016. godine.

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tužene od 07.03.2014. godine, članom 18. određeno je da kod tužene postoje poslovi stručnih saradnika i to pedagog, psiholog, bibliotekar, članom 22. dat je opis poslova radnog mesta pedagoga a članom 23. opis poslova psihologa. Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 15.09.2016. godine, članom 4. pripisano je da se u  članu 18. dodaje novi stav koji glasi: u školskoj 2016/2017 godini  poslove stručnih saradnika obavlja sledeći broj izvšilaca i to pedagog – 1 izvšilac, psiholog – 0 izvršilaca. Izmenama i dopunama Pravilnika od 27.02.2017. godine članom 1. propisano je da se menja član 18. stav 2. i da glasi: u školskoj 2016/2017 godini poslove stručnih saradnika obavlja sledeći broj izvšilaca i to pedagog – 1 izvšilac, psiholog – 0,5 izvršilaca. Izmenama i dopunama Pravilnika od 15.09.2017. godine članom 1. Propisano je da se menja član 18. stav 2. i da glasi: u školskoj 2017/2018 godini poslove stručnih saradnika obavlja sledeći broj izvšilaca: i to pedagog 0,5 izvršilaca, psiholog – 0,5 izvršilaca. U školskoj 2016/2017 godini kod tužene je bilo 1,5 izvršilaca na poslovima ... i to BB sa punim radnim vremenom od 100% i tužilja sa nepunim radnim vremenom od 50% od punog radnog vremena. Zapisnikom o utvrđivanju rang liste zaposlenih za čijim radom je prestala potreba od 27.06.2016. godine, Komisija je utvrdila rang listu zaposlenih za čijim radom je prestala potreba u 2016. godini, između ostalih prestala je potreba stručnih saradnika u školi, pedagoga i psihologa, a primenom kriterijuma iz člana 34. Posebnog kolektivnog ugovora, na osnovu dostavljene dokumentacije, dat je tabelarni prikaz broja bodova za BB po kriterijumu ostvaren rad u radnom odnosu i ista je bodovana sa 78 bodova, za obrazovanje 20 bodova, za pedagoški doprinos 4 boda i za imovno stanje 1 bod, ukupno 103 boda, dok je tužilja za rad ostvaren u radnom odnosu bodovana sa 50 bodova, za obrazovanje 20 bodova, za pedagoški doprinos 1 bod i za imovno stanje 1 bod, ukupno 72 boda. U vreme sačinjavanja rang liste tužilja je imala 25 godina rada u radnom odnosu, a 5 godina je samostalno uplaćivala doprinose.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da je rešenje tužene broj ...-... od 11.07.2016. godine nezakonito, kao i da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad sa 100% norme.

Članom 137. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – autentično tumačenje 68/15 i 62/16 – odluka US), koji se primenjuje u ovom slučaju, propisano je da nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu Programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje nastave i drugih oblika neposrednog obrazovnog-vaspitnog rada sa učenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i druge oblike rada u skladu sa posebnim zakonom), stavom 2. da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane norme svih oblika neposrednog rada sa decom i učenicima, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom, dok je stavom 3. propisano da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je ostao neraspoređen, ostvaruje prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom. Članom 131. stavom 1. istog zakona, propisano je da zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodređeno vreme a ostaje neraspoređen ili ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom na osnovu člana 137. stav 2. i 3. ovog zakona, ostvaruje pravo na preuzimanje stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vrši preuzimanje, stavom 2. da lista iz stava 1. ovog člana utvrđuje se do 15. avgusta za svaku narednu školsku godinu, u okviru školske uprave po jedinicama lokalne samouprave, a na osnovu prijava ustanova o zaposlenima koji imaju pravo na preuzimanje. Pravo na preuzimanje ostvaruje se sporazumom, uz saglasnost zaposlenog. Prema članu 10. Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja, koji je u primeni u spornom periodu, škola veličine 16-23 odeljenja ima 1 izvršioca na poslovima stručnog saradnika i to pedagoga ili psihologa, po kom osnovu je kod tužene za 0,5 izvršioca prestala potreba za radom.

Članom 34. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjeim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 21/15), propisani su kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, kao i način njihovog vrednovanja. Članom 36. propisano je, da rešenje kojim se utvrđuje da je prestala potreba za radom zaposlenog, donosi direktor, na osnovu predloga Komisije koju imenuje organ upravljanja ustanove, na predlog sindikata, a članom 38. da radni odnos zaposlenog za čijim je radom prestala potreba ne može prestati bez njegove saglasnosti: za vreme trudnoće ili sa detetom do dve godine starosti, zaposlenom samohranom roditelju, zaposlenom čije dete ima teški invaliditet, ako oba bračna druga rade u istoj ustanovi, jednom od bračnih drugova, zaposlenom muškarcu koji ima najmanje 35 godina staža osiguranja i zaposlenoj ženi koja ima najmanje 30 godina staža osiguranja, bez njihove saglasnosti pod uslovom da ne ispunjava jedan od uslova za penziju.

Tužilja osporava zakonitost rešenja tužene broj ...-... od 11.07.2016. godine, zbog pogrešne primene materijalnog prava odnosno pogrešne primene merila i kriterijuma prilikom bodovanja, ističući da nije pravilno bodovana, jer tužena nije imala u vidu njen ukupan radni staž od 30 godina, i da u smislu člana 38. Posebnog kolektivnog ugovora tužilji, bez njene saglasnosti, nije mogao da prestane radni odnos.

U školskoj 2016/2017 godini kod tužene je bilo 1,5 izvršilaca na poslovima ... i to BB sa punim radnim vremenom od 100% i tužilja sa nepunim radnim vremenom od 50% od punog radnog vremena. Kod tužene su nastupile organizacione, ekonomske i druge promene u smislu člana 10. Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja, po kom osnovu je kod tužene prestala potreba za radom i za 0,5 izvršioca na poslovima ... . Postupak utvrđivanja viška zaposlenih kod tužene sproveden je u skladu sa članom 34. - 37. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, tako što je Komisija, koju je imenovao organ upravljanja tužene, primenila propisane kriterijume u odnosu na zaposlene koji obavljaju poslove stručnog saradnika (rad ostvaren u radnom odnosu, obrazovanje, rezultati na takmičenju, pedagoški odnos u radu, imovno stanje, zdravstveno stanje, broj dece na školovanju) i sačinila rang listu, i dala predlog. U vreme sačinjavanja rang liste tužilja je imala 25 godina rada u radnom odnosu, a 5 godina je samostalno uplaćivala doprinose. Iz rang liste sledi da je tužilja za rad ostvaren u radnom odnosu bodovana sa 50 bodova, za obrazovanje 20 bodova, za pedagoški doprinos 1 bod i za imovno stanje 1 bod, ukupno 72 boda. Na osnovu predloga Komisije, direktor tužene je doneo rešenje kojim je utvrđeno da je prestala potreba za radom tužilje, a spornim rešenjem Školskog odbora tužene odbijen je prigovor tužilje izjavljen protiv navedenog rešenja direktora tužene. Tužilja osporava pravilnost bodovanja u vezi radnog odnosa. Prema članu 34. stavu 1. tački 1. Posebnog kolektivnog ugovora, rad ostvaren u radnom odnosu boduje se sa 1 bodom za svaku godinu rada ostvarenu u radnom odnosu i za svaku godinu rada ostvaren u radnom odnosu u ustanovama obrazovanja 1 bodom, pri tome isti član sadrži jasno i precizno određenje šta se ne smatra radnim odnosom i to vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, ugovor o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose) kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti. Kod utvrđenog, da je tužilja u vreme sprovođenja postupka prestanka potrebe za radom zaposlenih imala 25 godina rada u radnom odnosu, a da je 5 godina samostalno uplaćivala doprinose, što se ne smatra radnim odnosom, već jednim od prava koje je propisano Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, to sledi da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da tužilja neosnovano osporava primenu kriterijuma u odnosu na druge zaposlene i obračun bodova po tom kriterijumu.

Shodno napred navedenom, odnosno da je tužena sprovela postupak za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba za punim ili nepunim radnim vremenom kod tužene, koji postupak je sproveden u skladu za Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjeim školama i domovima učenika, uz primenu propisanih kriterijuma, u skladu sa kojima je tužilja pravilno bodovana u odnosu na rad ostvaren u radnom odnosu, to su neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan njen zahtev kojim je tražila poništaj spornog rešenja tužene.

Osim toga, spornim rešenjem o prestanku potrebe za radom tužilje utvrđeno je da je prestala potreba za njenim radom na poslovima psihologa ali je tužilja ostvarila pravo na mere za zapošljavanje u skladu sa članom 37. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika i saglasno sporazumu o upućivanju na rad kod drugog poslodavca tužilja je upućena na rad na odgovarajuće poslove u Specijalnu školu sa ... „...“ Niš, sa pravom da se po isteku roka na koji je upućena na rad kod drugog poslodavca, vrati na rad kod tužene, a rešenjem tužene od 07.10.2016. godine tužilji je određeno da joj miruje radni odnos od dana stupanja na privremeni rad kod drugog poslodavca počev od 09.10.2016. godine do 18.11.2016. godine. Tužilja je, nakon što joj je prestao radni odnos kod poslodavca kod koga je upućena na rad, sa tuženom 19.11.2016. godine zaključila ugovor o radu, prema kom ugovoru je zasnovala radni odnos posle mirovanja radnog odnosa, radi obavljanja poslova ... škole sa nepunim radnim vremenom u trajanju od 4 časa dnevno, odnosno 20 časova nedeljno, što je 50% od punog radnog vremena, koji radni odnos je zasnovan na neodređeno vreme počev od 19.11.2016. godine, kao i što je bio pre donošenja spornog rešenja.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić