U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Dubravke Damjanović, Miroljuba Tomića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva krivična dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milice Lilić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu 3K.br.108/20 od 07.10.2020. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 421/2020 od 19.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 19.05.2021. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milice Lilić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu 3K.br.108/20 od 07.10.2020. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 421/2020 od 19.02.2021. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 54. stav 3. Krivičnog zakonika, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu 3K.br.108/20 od 07.10.2020. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja dva krivična dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ, pa su mu za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 4 meseca i novčane kazne u iznosima od po 30.000,00 dinara i zatim je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci koja će se izvršiti tako što će je on izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., naselje ..., ulica ..., bez primene mere elektronskog nadzora, s tim što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, te je okrivljeni istovremeno osuđen na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 (četrdesethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena za kaznu zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 421/2020 od 19.02.2021. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Aleksincu 3K.br.108/20 od 07.10.2020. godine u delu odluke o kazni zatvora, tako što je Viši sud u Nišu okrivljenom AA prethodno utvrdio za krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ učinjeno prema oštećenom BB kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, a za krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ učinjeno prema oštećenoj VV kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i zatim je okrivljenog AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, dok je žalba okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Milica Lilić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Aleksincu 3K.br.108/20 od 07.10.2020. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 421/2020 od 19.02.2021. godine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenom AA utvrditi kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine ne učini novo krivično delo ili tako što će ga osuditi na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci koju će okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu ili bez primene mere elektronskog nadzora.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da je drugostepeni sud, koji je preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni zatvora, pogrešno primenio odredbu člana 54. KZ, obzirom da je okrivljenom pri odmeravanju kazne zatvora kao otežavajuću okolnost uzeo u obzir jačinu učinjene povrede odnosno činjenicu da je okrivljeni prema oštećenom BB preduzeo dve radnje izvršenja - uvredom i pretnjom ga je ometao u vršenju sudijske funkcije, a što sud nije mogao da učini iz razloga jer su uvreda i pretnja elementi bića krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i u konkretnom slučaju nikako ne mogu predstavljati otežavajuće okolnosti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo zbog toga što se, shodno članu 54. stav 3. KZ, okolnost koja je obeležje krivičnog dela može uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne okrivljenom i to u slučaju ako ista prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela. Imajući u vidu da je za postojanje krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ, koje čini onaj ko uvredom, silom, pretnjom ili na drugi način ometa ili spreči sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili advokata u vršenju sudijske ili tužilačke funkcije ili advokatske službe, a za koje krivično delo je pravnosnažnom presudom okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen, dovoljno da okrivljeni preduzme jednu od više alternativno propisanih radnji izvršenja, te imajući pri tome u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni prema oštećenom BB preduzeo dve radnje izvršenja - uvredom i pretnjom je ometao ovog oštećenog u vršenju sudijske funkcije, to ova okolnost očigledno prevazilazi meru koja je potrebna za postojanje ovog oblika krivičnog dela, a zbog čega se ista može ceniti kao otežavajuća okolnost.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti navodi da nižestepeni sudovi prilikom odmeravanja kazne okrivljenom nisu uzeli u obzir olakšavajuće okolnosti koje postoje na njegovoj strani i to činjenicu da je okrivljeni neosuđivan i porodičan čovek, da oštećeni nisu istakli imovinskopravni zahtev, te da kod okrivljenog postoji niži stepen krivice jer je reč o situacionom delu koje je okrivljeni izvršio bez prethodnog planiranja i usled dejstva alkohola, umora i opterećenosti problemima, pri čemu on prema oštećenima nije primenio silu, drskost i bezobzirnost, niti je bilo opasnosti po njihov život i telo, a štetne posledice su odmah otklonjene, a koje okolnosti po mišljenju branioca okrivljenog zbirno predstavljaju naročito olakšavajuće okolnosti shodno odredbi člana 56. KZ, a usled kojih se okrivljenom može izreći blaža kazna i to tako što bi on kaznu zatvora izdržavao u prostorijama u kojima stanuje, a kojom kaznom se u konretnom slučaju može postići specijalna prevencija propisana odredbom člana 42. KZ. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se pravnosnažne presude po nalaženju ovoga suda suštinski pobijaju zbog povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milice Lilić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić