U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Avramović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji 11.05.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 28.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4652/19 od 11.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P 1357/18 od 02.04.2019. godine, koja je dopunjena rešenjem istog suda od 03.07.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od 504.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.04.2019. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke a do traženog, odnosno za još 86.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana 02.04.2019. godine kao dana presuđenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 460.370,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude, pa do konačne isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Dopunskim rešenjem istog suda pod istim brojem od 03.07.2019. godine, obavezana je tužena da tužilji, pored iznosa troškova dosuđenih stavom trećim izreke presude istog suda P broj 1357/189 od 02.04.2019. godine, na ime naknade troškova parničnog postupka isplati i iznos od još 71.280,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke pa do konačne isplate pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4652/19 od 11.05.2019. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Čačku P 1357/18 od 02.04.2019. godine, dopunjena rešenjem istog suda od 03.07.2019. godine i stavom prvim izreke presuđeno tako što je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužilji, na ime naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, isplati iznos od 504.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.03.2020. godine kao dana presuđenja pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, pored iznosa dosuđenog stavom prvim izreke, isplati iznos od još 86.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 12.03.2020. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji, na ime naknade troškova parničnog postupka, isplati iznos od 515.150,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti pa do konačne isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 10.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Od strane drugostepenog suda nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je po rešenju istražnog sudije Okružnog suda u Čačku bila u pritvoru od 08.12.2005. godine do 08.05.2006. godine. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Čačku K broj 47/11 od 13.11.2012. godine tužilja je oslobođena od optužbe da je izvršila krivična dela pronevere iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. KZ i zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, dok je za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. KZ optužba odbijena, koja presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1- 812/13 od 17.06.2013. godine. Tužilja se zahtevom za sporazumnu naknadu štete, 23.07.2013. godine obratila Ministarstvu pravde RS, ali nije dobila odgovor. Tužilja je u pritvoru provela ukupno 152 dana. Rođena je .... godine, živi u ..., pravnik je, vlasnik ..., ima dvoje dece, boluje od srčanih bolesti, obolela je od psorijaze koja se pojavila za vreme boravka u pritvoru. Nakon pritvora obolela je od alergije „blizu astme“, ima labilan krvni pritisak, ne leči se posebno psihijatrijski ali pije Bromazepam 1,5 mg. Veštačenjem je utvrđeno da je zbog posledica boravka u pritvoru u periodu od 2005/2006 godinu kod tužilje konstatovan hronični postraumatski stresni sindrom-poremećaj (...-... . ...); depresija, umereni i povratni depresivni poremećaj (...-... . ...) i trajna promena ličnosti posle doživljene katastrofe (...- ... . ...). Ova oboljenja se klinički manifestuju kroz anksioznost, strepnju, strah, razdražljivost, emocionalnu labilnost, emocionalnu hipersenzitivnost, niži frustracioni prag, sniženje voljnih i nagonskih dinamizama, poremećaj spavanja, poremećaj apetita, sniženo osnovno raspoloženje, depresivna razmišljanja, negativan doživoljaj sadašnjosti, negativna anticipacija budućnosti, gubitak životne radosti, subjektivno osećanje duboke povređenosti, omalovaženost, poniženost, osećanje povrede ljudskog dostojanstva, časti i ugleda. Redukovani su kognitivni kapaciteti, sposobnost opažanja, planiranja, predviđanja, memorija, pažnja, fokusiranje. Oštećena joj je i radna sposobnost i funcionisanje, otežano obavlja svakodnevne životne aktivnosti koje bi po redovnom toku stvari u budućnosti izvesno ostvarila, što znači da joj je za pojedine životne aktivnosti potreban veći napor. Životna aktivnost tužilje je umanjena za 20%.

Na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužena, na osnovu odredbe člana 560. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postpku („Službeni list SRJ“, br. 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 58/04... 76/10) važećeg u vreme određivaa pritvora, odnosno člana 584. stav 1. tačka 1) sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, u obavezi da tužilji naknadi štetu čiju je visinu odmerio saglasno odredbi člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Naime, kod tužilje postoji umanjenje životne aktivnosti zbog boravka u pritvoru u periodu od 08.12.2005. godine do 08.05.2006. godine u visini od 20% koja se manifestuje na način naveden u nalazu i mišljenju sudskog veštaka, te ceneći činjenicu da je tužilja bila stara ... godina u vreme određivanja pritvora, kao i sva trpljenja i napore koje ulaže u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti, pravilno je drugostepeni sud zaključio da iznos od 504.000,00 dinara predstavlja pravičnu naknadu tužilji za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti.

Naknada nematerijalne štete nema reparacioni, već satisfakcioni karakter, a iznos koji je dosuđen tužilji zbog umanjenja životne aktivnosti određen je u skladu sa odredbom člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava obzirom da je drugostepeni sud prilikom određivanja visine naknade vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Neosnovani su i navodi u reviziji da nije utvrđeno koje životne aktivnosti tužilja vrši uz povećane napore i u posebnim uslovima zbog pretrpljenog umanjenja životne aktivnosti, obzirom da je veštačenjem utvrđeno da kod tužilje postoji otežano obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti, što znači da joj je potreban povećan napor, da su redukovani kognitivni kapaciteti što znači da joj je smanjena sposobnost obrade podataka putem percepcije i sposobnost opažanja, planiranja, predviđanja, memorije, da je oštećena njena radna aktivnost i svakodnevno funkcionisanje.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP odlučeno je kao u reviziji.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić