Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja su revizijski navodi da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s obzirom da je drugostepeni sud odlučivao na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku, a bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. tog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je po ugovoru o radu od 15.05.2012. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima koordinatora Odeljenja .... u ... u .... U tački 18. ugovora predviđeno da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u skladu sa Zakonom o radu i opštim aktom poslodavca. Osporenim rešenjem tuženog broj .... od 10.09.2012. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog toga što je 25.07.2012. godine u objektu u kome obavlja svoje radne zadatke, sama sebe uslužila na odeljenju mesare, pri čemu je propustila da tačno izmeri i stikerom označi pileći file koji je uzela i stavila u kesu sa pilećim krilcima (koje je tačno izmerila i označila stikerom), te zatim nakon što je koleginica na kasi uočila da je roba koju je donela na kasu netačno izmerena, odnosno da pileći file nije izmeren, istoj rekla da joj mesar BB nije dobro izmerio robu, čime je izvršila povrede radne obaveze: zloupotreba položaja ili prekoračenje ovlašćenja iz člana 53. stav 1. tačka 6. Kolektivnog ugovora, netačno meri ili zakida na meri i neposredno vrši veću naplatu iz člana 53. stav 1. tačka 59. KU, neizvršavanje ili nesavesno, nemarno ili neblagovremeno vršenje radnih obaveza iz člana 53. stav 1. tačka 3. KU, davanje netačnih podataka ako je to bilo od bitnog uticaja na donošenje odluka u Društvu iz člana 53. stav 1. tačka 24. KU i prikrivanje izvršenja povrede radne obaveze iz člana 53. stav 1. tačka 27. KU. Rešenje sadrži obrazloženje, potpisano je od ovlašćenog lica tuženog i sadrži pouku o pravnom leku. Tužilji je prethodno dato pismeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i ostavljen rok od pet radnih dana da se izjasni, koje je ona preuzela ali je odbila da potpiše prijem o čemu je sačinjena službena beleška 14.08.2012. godine. Tužilja se pismeno izjasnila na dato upozorenje. Tužilja čije je radno mesto na Odeljenju delikatesa (kordinator) nije negirala da nije bila ovlašćena da samu sebe usluži na Odeljenju mesare, pri čemu samo poslovođa ili njegov zamenik mogu zaposlenima da kucaju artikle koje su kupili uz stavljanje svog parafa, a koji tom prilikom nisu bili prisutni, pa je tužilja pored merenja mesa, otkucala i cene propuštajući da izmeri i označi jedan deo robe (pileći file) stavljajući u jednu istu kesu dve različite vrste mesa (pileća krilca i pileći file) označavajući stikerom samo pileća krilca, te je nakon što je koleginica na kasi uočila da roba nije tačno izmerena, istoj rekla da joj mesar BB nije dobro izmerio robu,

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužilja izvršila povredu radnih obaveza koje su joj stavljene na teret (osim nesavesnog vršenja radnih obaveza), ponašanjem koje predstavlja kršenje standardnih pravila u radu i koje remeti proces rada, pa kao takvo mora biti sankcionisano. Pri čemu za ocenu srazmere prirode učinjene povrede i izrečene sankcije nije presudna vrednost artikla, s obzirom da svaki postupak koji predstavlja kršenje standardnih pravila u radu i remeti proces rada nanosi štetu poslodavcu, a radi se o zaposlenom koji ima 30 godina radnog iskustva i poznaje procedure rada tako da mora biti svestan nedozvoljenog ponašanja i primenjene sankcije. Drugostepeni sud je prihvatio izneto stanovište prvostepenog suda nalazeći da se tužilja u konkretnom slučaju nije ponašala u skladu sa aktima poslodavca, uputstvom, radnim nalogom i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova što predstavlja otkazni razlog zbog nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno njeno ponašanje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i zahtev za reintegraciju tužilje.

Prema odredbama člana 179. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/2005, 54/2009) koje su važile u vreme izvršenja povrede radne obaveze, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2.), kao i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 3.).

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca od 21.10.2010. godine, u članu 53. stav 1. predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: neizvršavanje ili nesavesno, nemarno ili neblagovremeno vršenje radnih obaveza (tačka 3.), zloupotreba položaja ili prekoračenje ovlašćenja (tačka 6.) davanje netačnih podataka ako je to od bitnog uticaja na donošenje odluka u društvu (tačka 24.), prikrivanje izvršenja povrede radne obaveze (tačka 27.) i netačno meri ili zakida na meri i neposredno vrši veću naplatu (tačka 59.). Pored toga poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, pored ostalog, kada je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (član 53. stav 2. tačka 10. KU).

Zaposleni može biti odgovoran za povredu radne obaveze, samo ukoliko je ona kao takva bila propisana zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu, a za nepoštovanje radne discipline ukoliko je propisana aktom poslodavca u vreme izvršenja. Prilikom ocene zakonitosti rešenja kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, sud je vezan opisom radnje i činjenicama na kojima je zasnovan stav poslodavca o odgovornosti zaposlenog, a ne i pravnom kvalifikacijom. Tužilji je otkazan ugovor o radu zbog povrede radnih obaveza koje su predviđene Kolektivnim ugovorom kod poslodavca (važećim u vreme izvršenja povrede). Drugostepeni sud je ne menjajući činjenični identitet radnje, izvršio prekvalifikaciju otkaznog razloga nalazeći da se u konkretnom slučaju radi o nepoštovanju radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno da je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Bez obzira da li je ponašanje tužilje kvalifikovano kao povreda radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu ili nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ponašanje koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, to predstavlja otkazne razloge propisane u članu 179. tačka 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/2005, 54/2009) i članu 53. stav 1. i 2. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, što osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu čini zakonitim.

Neosnovani su navodi revizije da nižestepeni sudovi nisu utvrdili da li je i kada poslodavac upoznao zaposlenog sa sadržinom Kolektivnog ugovora na čije odredbe se pozvao prilikom donošenja osporenog rešenja, budući da je upravo tužilja uz tužbu kao dokaz priložila navedeni Kolektivni ugovor kod poslodavca od 21.10.2010. godine. S tim u vezi, bez uticaja su navodi revizije da tužilja nije znala koje su to nedozvoljene radnje koje mogu imati za posledicu davanje otkaza, jer se ovim revizijskim navodom iznosi nova činjenica, čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen primenom člana 154. stav 1. ZPP, jer ovi troškovi nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić