.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 279/2021
12.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Novica Zdravković, advokat iz ..., radi raskida ugovora, činidbe i duga, odlučujući o sukobu nadležnosti između Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu, u sednici održanoj 12.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 773/16 od 28.12.2017. godine, stvarno je nadležan Viši sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 773/16 od 28.12.2017. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe iz podnesaka od 10.05.2016. godine i 05.12.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je 29.01.2016. godine, raskinut ugovor o zakupu poslovnog prostora - lokala, bliže označenog u tom delu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu preda lokal, bliže označen u tom delu izreke, ispražnjen od lica i stvari i u stanju u kome je bio na dan 15.03.2015. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime duga isplati iznos od po 400 evra mesečno, sa zakonskom zateznom kamatom na način bliže naveden u tom delu izreke. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime duga isplati iznos od 17.121,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, na način bliže određen ovim stavom izreke. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime duga isplati iznos od 4.099,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.05.2016. godine do isplate. Stavom sedmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu preko dosuđenog iznosa u visini od 4.099,10 dinara do traženog iznosa od 4.132,52 dinara a za iznos od 33,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.05.2016. godine do isplate. Stavom osmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete isplati iznose utvrđene računima JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd i „Elektrodistribucije Beograd“, a za period od januara 2016. godine do dana predaje lokala tužiocu. Stavom devetim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 1.080 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom desetim izreke, odbijen je predlog tužioca za određivanje privremene mere. Stavom jedanaestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 23.685,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom dvanaestim izreke, odbijen je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 23.685,00 dinara, počev od prijema presude do izvršnosti presude.
Protiv navedene presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu iz svih zakonskih razloga.
Viši sud u Beogradu se rešenjem Gž 20012/18 od 30.12.2020. godine, oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o izjavljenoj žalbi nalazeći da je predmet jednog od tužbenizh zahteva predaja lokala, a da se predaja nepokretnosti ne smatra sporom male vrednosti, te da za ocenu nadležnosti za odlučivanje o žalbi ne može biti merodavna označena vrednost predmeta spora već vrsta spora i predmet je ustupio Apelacionom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Apelacioni sud u Beogradu nije prihvatio nadležnost, smatrajući da je u konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva kondemnatorne prirode - traži se činidba (predaja u posed tužiocu nepokretnosti - lokala, po osnovu ugovora o zakupu) te da se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o nepokretnosti, pa je za ocenu nadležnosti za odlučivanje o žalbi merodavna označena vrednost predmeta spora. Tužilac je tužbom podnetom 01.03.2016. godine označio vrednost predmeta spora na iznos od 86.000,00 dinara. Podneskom od 01.11.2016. godine, tužba je objektivno preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 215.183,00 dinara. Prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe 01.03.2016. godine 1 evro je iznosio 123,3636 dinara tako da je vrednost predmeta spora na dan podnošenja tužbe od 215.183,00 dinara iznosila 1.744,2989 evra. Nalazeći da se ne radi o sporu o nepokretnosti jer se ovim tužbenim zahtevom ne ustanovljavaju niti menjaju stvarna prava na nepokretnosti, te da se s`toga radi o sporu male vrednosti predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja nastalog sukoba nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, u smislu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 116/08, ... 87/18) i člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za odlučivanje o žalbi tuženog, u ovom predmetu, stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
Odredbom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to: na rešenja u građansko-pravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti u izvršnim postupcima i postupcima obezbeđenja; u vanparničnim postupcima, dok apelacioni sud, u smislu odredbe člana 24. stav 1. tačka 3. istog Zakona odlučuje o žalbama na presude osnovnih sudova u građansko-pravnim stvarima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.
Sporovi male vrednosti, u smislu odredbe člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, su oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. U smislu odredbe člana 469. Zakona o parničnom postupku, sporovima male vrednosti se ne smatraju sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnog odnosa i sporovi zbog smetanja državine.
U ovom slučaju, predmet tužbenog zahteva je predaja u posed tužiocu nepokretnosti - lokala, po osnovu ugovora o zakupu (što znači da se radi o činidbi, a ne o sporu povodom nepokretnosti) isplata zakupnine i naknada štete, pa se ne radi o sporu o nepokretnosti u smislu člana 469. ZPP, kako to nalazi Viši sud u Beogradu jer se tužbenim zahtevom ne ustanovljavaju niti menjaju stvarna prava. S`obzirom da je vrednost predmeta spora označena u podnesku od 01.11.2016. godine na iznos od 215.183,00 dinara (1.744,2989 evra), koja ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je presudom koja je doneta u konkretnom slučaju, odlučeno u sporu male vrednosti i za odlučivanje o žalbi na istu nadležan je Viši sud, imajući u vidu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova i to Viši sud u Beogradu.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, u smislu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
