Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je dana 27.04.2016. godine sa tuženim zaključio Aneks ugovora o radu za obavljanje poslova na radnom mestu ... sa nepunim radnim vremenom koje iznosi polovinu punog radnog vremena. Direktor tuženog je dana 05.05.2016. godine, pismenim putem ovlastio BB, zaposlenog kod drugog poslodavca, da u njegovo ime i za njegov račun daje naloge, instrukcije i radne zadatke svim zaposlenima kod tuženog, da koordinira njihov rad, eventualno prima pritužbe ili primedbe zaposlenih, odnosno da vrši sve nadležnosti koje bi on kao direktor mogao da vrši. Prilikom obilaska radnika dana 10.05.2016. godine BB su se obratili tužilac i VV i obavestili ga da neće doći na posao sledećeg radnog dana jer idu u sud u Sombor. BB je zatražio da mu pokažu pozive i napomenuo da im ne odobrava izostanak sa rada ukoliko mu ne pokažu sudske pozive. Dana 12.05.2016. godine, tužilac je dostavio potvrdu izdatu od strane Osnovnog suda u Somboru pod poslovnim brojem P1 ../16, kojom se potvrđuje da je tužilac dana 11.05.2016. godine bio u sudu. BB je 12.05.2016. godine sastavio izveštaj o izostanku tužioca, na osnovu kog izveštaja je poslodavac 27.05.2016. godine sačinio upozorenje broj .., s pozivom na član 179. stav 3. i član 180. Zakona o radu, kojim se tužilac upozorava na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline i to zbog neopravdanog izostanka s posla, jer je samovoljno odlučio da ne radi, uz napomenu da potvrda suda koju je tužilac dostavio ne opravdava odsustvovanje sa posla, jer ga sud nije ni pozvao, shodno čemu nije bilo neophodno njegovo prisustvo na suđenju. Prilikom ponovnog obilaska radnika dana 31.05.2016. godine, oko 12,30 časova BB nikog od zaposlenih nije zatekao na radnom mestu, pa ni tužioca, a kada je tužioca pozvao telefonom on mu je objasnio da je morao da ode za Sombor. Istog dana sačinjen je zapisnik u kojem je navedeno da su tužilac, kao i zaposleni VV, bili raspoređeni na otklanjanju stare ograde u nekadašnjem voćnjaku u ..., da je početak radnog vremena u 07,00 časova, da su se tog dana tužilac i VV pojavili na porti, preuzeli odgovarajuće alate i otišli na svoje radno mesto u nekadašnji voćnjak, ali da u vreme kontrole oko 12,30 nisu bili na radnom mestu. Na osnovu tog zapisnika sačinjeno je upozorenje pred otkaz pod brojem .. od 06.06.2016. godine, na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 50. stav 3. tačke 11, 12. i 13. Pravilnika o radu, kojim se tužilac upozorava na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline kod poslodavca, a zbog neopravdanog izostanka s posla i samovoljnog napuštanja radnog mesta pre isteka radnog vremena. U vezi sa ovim događajem utvrđeno je da je tužilac hitno morao da ide u banku, da je pokušao da se javi GG, koji je radio u obezbeđenju tužene i kome je imao obavezu da se javi pri dolasku i odlasku sa posla, ali da je isti bio nedostupan. Dana 04.07.2016. godine tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca i takvog ponašanja tužioca usled kojeg tužilac ne može da nastavi rad kod poslodavca. U obrazloženju rešenja se navodi da je tuženi kao poslodavac na osnovu izveštaja BB utvrdio da je tužilac dana 11.05.2016. godine neopravdano izostao sa posla jer je samovoljno odlučio da ne radi sa činjeničnim opisom iz upozorenja od 27.05.2016. godine, kao i da je dana 31.05.2016. godine tužilac samovoljno, bez odobrenja ovlašćenog lica poslodavca, napustio radno mesto pre isteka radnog vremena. Rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 50. stav 3. tačke 10, 11, 12. i 13. Pravilnika o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da je rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 04.07.2016. godine nezakonito jer ne sadrži konkretizovane povrede radnih obaveza koje se tužiocu stavljaju na teret i pored toga što se tuženi u rešenju o otkazu ugovora o radu pozvao na odredbe člana 50. stav 3. tačke 10, 11, 12. i 13. Pravilnika o radu, pri tome ne navodeći sadržinu tih odredaba, pa su imajući u vidu da tuženi ni tokom postupka nije dostavio navedeni Pravilnik o radu, primenom pravila o teretu dokazivanja, poništili kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezali tuženog da tužioca rasporedi na rad u skladu sa stručnom spremom i radnim sposobnostima stečenim radom, jer tuženi nije dokazao da je tužilac učinio povredu radne discipline propisane aktom poslodavca i kakvo je to ponašanje usled kojeg ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema članu 180. Zakona o radu poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Članom 185. istog zakona propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pismenom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

U slučaju otkazivanja ugovora o radu na osnovu citiranih odredaba Zakona o radu, poslodavac je u obavezi da u upozorenju (član 180.), a potom i u rešenju o otkazu, naznači vreme, mesto i način izvršenja povreda radne obaveze, odnosno osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji omogućuju identifikaciju i primenu otkaznog razloga. Upozorenjem se zaposlenom stavlja do znanja da je svojim radnjama, odnosno postupkom prouzrokovao nastanak otkaznog razloga, kako bi se zaposleni izjasnio o tome da li je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, odnosno narušio radnu disciplinu. Otkazni razlog, odnosno ponašanje koje predstavlja povredu radne obaveze i discipline mora biti propisano aktom poslodavca ili ugovorom o radu, jer zaposleni mora imati saznanje i svest o tome šta predstavlja povredu radne obaveze i discipline i koje su posledice, odnosno koje ponašanje može imati za posledicu otkaz ugovora o radu. Rešenje kojim se otkazuje ugovor o radu obavezno mora sadržati obrazloženje i pouku o pravnom leku. Teret dokazivanja izvršene povrede radne obaveze i discipline je na poslodavcu – ovde tuženom.

U konkretnom slučaju, rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca doneto je na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 50. stav 3. tačke 10, 11, 12. i 13. Pravilnika o radu, zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca i takvog ponašanja tužioca usled kojeg tužilac ne može da nastavi rad kod poslodavca. Međutim, povrede radne discipline koje se tužiocu u konkretnom slučaju stavljaju na teret rešenjem o otkazu ugovora o radu, kao i upozorenjem o postojanju razloga za otkaz od 27.05.2016. godine i upozorenjem od 06.06.2016. godine, nisu konkretizovane, kako su pravilno ocenili i nižestepeni sudovi, osim što su označeni brojevi članova Pravilnika o radu na koje se tuženi pozvao, ali je ostala nepoznata sadržina tih odredaba. Osim toga, tuženi nije dostavio sudu Pravilnik o radu na osnovu kog bi sud mogao proveriti navode tuženog da je tužilac učinio povrede radne discipline koje su propisane aktom tuženog. Kako na osnovu izvedenih dokaza nije moguće sa sigurnošću utvrditi da li postoje razlozi za otkaz ugovora o radu tužioca, odnosno da je tužilac učinio povrede radne discipline propisane aktom poslodavca i usled kojih ne može da nastavi rad kod poslodavca, to su po oceni revizijskog suda pravilno nižestepeni sudovi poništili rešenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonito i doneli pobijanu odluku.

S tim u vezi ne stoje revizijski navodi da u konkretnom slučaju teret dokazivanja postojanja otkaznog razloga nije na strani tuženog, već da je na strani tužioca teret dokazivanja činjenice da na njegovoj strani nije postojao otkazni razlog. Ovo zbog toga što otkazni razlog, odnosno ponašanje koje predstavlja povredu radne obaveze i discipline mora biti propisano aktom poslodavca ili ugovorom o radu, pa je na tuženom bila obaveza da dostavi sudu Pravilnik o radu kako bi sud mogao proveriti da li je tužilac učinio povrede radne discipline koje mu se stavljaju na teret, a koje su propisane aktom tuženog i koje su to konkretne povrede radne discipline učinjene zbog kojih tužilac ne može da nastavi rad kod poslodavca, što ovde nije bio slučaj jer tuženi nije pružio uverljive dokaze o postojanju otkaznog razloga.

Po oceni revizijskog suda, suprotno revizijskim navodima tuženog, predmetna tužba sadrži navode da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, te kako se tužbeni zahtev odnosi na poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to su nižestepeni sudovi pravilno postupali u granicama zahteva tužbe u smislu člana 3. stav 1. ZPP, zbog čega nije bilo mesta odbačaju tužbe iz razloga koje navodi tuženi.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić