Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić, Branislava Bosiljkovića i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., opština ..., čiji je punomoćnk Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno Pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2271/19 od 09.05.2019. godine, u sednici održanoj 23.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2271/19 od 09.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 2271/19 od 09.05.2019. godine i presuda Prvog osnovnog suda u  Beogradu P 17336/16 od 03.12.2018. godine, u stavu prvom i trećem izreke i u navedenom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu  P 17336/16 od 03.12.2018. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.12.2018. godine, do isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu u kojem je tražio da sud obaveže tuženu da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete, preko dosuđenog iznosa od 300.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 400.00,00 dinara isplati iznos od još 100.00,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja, do isplate. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 78.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.12.2018. godine, pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2271/19 od 09.05.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena i stavu prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom slučaju postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužene radi tumačenja prava i ujednačavanja sudske prakse u primeni odredbi o zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti prouzrokovanih posttraumatskim stresnim poremećajem.

Odlučujući o reviziji tužene na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kao pripadnik Vojske Jugoslavije bio angažovan u borbenim dejstvima u toku NATO bombardovanja u periodu od 03.04.1999. godine do 19.06.1999. godine. Lekar specijalista je 10.03.2014. godine konstatovao da je kod tužioca došlo do posttraumatskog stresnog poremećaja. Prema nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da kod tužioca kao posledica boravka na ratištu u svojstvu pripadnika vojske tokom 1999. godine postoji posttraumatski stresni poremećaj koji se ispoljava u vidu ponašanja izbegavanja i intruzivnih misli, kao i preko vegetativnih znakova i poremećaja raspoloženja, da se radi o psihičkom poremećaju hroničnog toka usled čega je kod tužioca došlo do umanjenja opšte životne aktivnosti za 10%. Bolest je dobila konačan oblik 10.03.2014. godine.

Nalazeći da je tužena objektivno odgovorna za naknadu nematerijalne štete koja je tužiocu prouzrokovana njegovim angažovanjem tokom borbenih dejstava za vreme NATO bombardovanja 1999. godine usled umanjenja životne aktivnosti tužioca za 10% nižestepeni sudovi su odbili prigovor o zastarelosti potraživanja i primenom člana 376. i 200. Zakona o obligacionim odnosima tužiocu dosudili naknadu štete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava koja je za posledicu imala nepotpuno utvrđenje činjenica bitnih za pravilnu ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti.

Odredbama člana 376. Zakona o obligacionim odnosima propisana su dva roka zastarelosti potraživanja naknade štete – rok od tri godine od kada je oštećeni doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (stav 1.) i rok od pet godina od kada je šteta nastala (stav 2.) pri tom, rok od tri godine propisan stavom 1. navedenog člana teče i ističe u okviru roka od pet godina, jer je stavom 2. ovog člana predviđeno da potraživanje naknade štete „u svakom slučaju“ zastareva protekom tog roka.

Kada je reč o nematerijalnoj šteti, rok zastarelosti od pet godina ne počinje da teče od dana konkretnog događaja, već od dana nastanka štete – od onog dana kada su pojedini vidovi te štete dobili oblik konačnog stanja. Navedeni rok zastarelosti potraživanja naknade štete za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti počinje da teče od dana završenog lečenja. U slučaju psihičkih obolenja, kao uzročnika navedenog vida nematerijalne štete, koje zahtevaju lečenje u dužem vremenskom periodu a nekada i doživotno, rok zastarelosti se računa od dana kada se zdravstveno stanje obolelog konsolidovalo i kada se dalje lečenje sprovodi u cilju održavanja njegovog zdravlja na tom nivou, odnosno sprečavanja daljih pogrošanja.

Utvrđenje ovih činjenica zahteva stručno znanje kojim sud ne raspolaže, zbog čega se iste utvrđuju veštačenjem. Međutim, navedeno ne znači da sud mora ne kritički prihvatiti nalaz i mišljenje veštaka, već je dužan da sve moguće dileme i nejasnoće otkloni i razjasni na ročištu u skladu sa dužnošću propisanom odredbama člana 270. stav 4. i 313. Zakona o parničnom postupku.

U konkretnom slučaju, nalazom i mišljenjem veštaka, koji su sudovi prihvatili, utvrđeno je da je posttraumatski stresni poremećaj kod tužioca svoj konačni oblik dobio 10.03.2014. godine, više do 14 godina od prestanka štetnog događaja koji ga je izazvao, odnosno sa danom postavljanja dijagnoze. Određena opšta saznanja o posttraumatskom stresnom poremećaju iz brojnih sporova za naknadu štete upućuju da se ovaj vid poremećaja po pravilu javlja u roku od šest meseci a najdalje godinu dana od traumatskog događaja, kao akutna faza u kojoj se ispoljavaju simptomi, koja vremenom prerasta u hronični poremećaj. Postavljanje dijagnoze, za koji momenat veštak i sudovi vezuju konačno stanje posttraumatskog stresnog poremećaja i nastanak štete – početak roka zastarelosti nije prihvatljivo. U dopunskom izjašnjenju i veštak podneskom od 11.09.2018. godine ističe da se posttraumatski stresni poremećaj najčešće pojavljuje u prvim nedeljama i mesecima posle izlaganja traumatičnom iskustvu. Mišljenje veštaka da se PTSP može pojaviti i bilo kada u životu posle traumatičnog događaja u odnosu na tužioca nije dovoljno razjašnjeno niti obrazloženo činjenicama vezanim za ličnost tužioca, njeogovo životno okruženje i drugim razlozima. Sa iznetih razloga odlučne činjenice za ocenu prigovora zastarelosti i presuđenje ove pravne stvari su ostale sporne usled čega su nižestepene odluke morale biti ukinute.

U ponovnom postupku sud će ukloniti ukazane nepravilnosti, utvrditi ukazane odlučne činjenice i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 404. i 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Ukinuta je i odluka o troškovima spora i zavisi od ishoda glavne stvari.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić